Planirana reforma francuskog penzijskog sistema, čiji je cilj da uobliči komplikovani "pačvork" pravila, zaustavila je saobraćaj širom Francuske, zatvorila Ajfelovu kulu i izvela na ulice radnike koji strahuju da će morati da rade duže za manje penzije.

Kako su najavili organizatori protesta i štrajkova, biće zaustavljen saobraćaj, zatvorene škole a predviđeno je i 250 manifestacija, uključujući proteste penzionera, studenata, nastavnika i drugih, prenosi AFP.

Poruke su poslate da se 90% polazaka brzih vozova TGV i 80% polazka regionalnih vozova otkazuje 5. decembra, i da će 10 od 14 linija pariskog metroa biti zatvoreno. Najavljeni su štrajkovi u transportnoj upravi Pariza (RATP) i u francuskoj železnici (SNCF).

Saobraćaj u velikim gradovima kao što su Strazbur, Bordo, Marsej, Nant ili Lil takođe će biti poremećen.

U obrazovanju, 70% nastavnika osnovnih škola objavili su da su u štrajku, a u srednjim školama se očekuje otprilike isti procenat prema sindikalnim izvorima.

Predsednik Francuske Emanuel Makron ipak je odlučan da "izgura" reformu.

Sadašnji sistem

Svi francuski penzioneri dobijaju državne penzije a prosečna je ove godine 1.400 evra mesečno. Međutim, prosek maskira razlike između 42 penzijska sistema, prenosi AP.

Najjednostavnije je sa zaposlenima u privatnom sektoru koji su deo opšteg penzijskog sistema. Tom sistemu pripada 7 od 10 radnika.

Situaciju komplikuje to što mnoge profesije imaju posebne penzijske šeme. Neki, poput radnika na železnici ili  avio-posada, mogu ranije da se penzionišu. Drugi, poput advokata i doktora, plaćaju manji porez.

Državni službenici, kojih je više od pet miliona, takođe imaju posebnu penzionu šemu.

U poslednje tri decenije vlade su menjale penzioni sistem ali je svaka reforma dočekana velikim demonstracijama a promene nisu donele jednostavniji i jasniji sistem.

Makronov veliki plan

Makron želi da zameni sadašnji sistem jedinstvenom šemom kako bi svi radnici imali ista penzijska prava, piše AP.

Predsednik je obećao da će sistem biti jednostavniji i pošteniji, ali i finansijski održiviji na dugi rok, s obzirom da se predviđa da će narednih godina biti u deficitu.

Sindikati kažu da će većina radnika biti na gubitku sa novim sistemom zbog promena u računanju penzija. Ljudi koji imaju uslova za posebne beneficija pak strahuju da će ih izgubiti.

Vlada je obećala da neće menjati starosnu granicu za penzionisanje koja je na 62 godine ali će se novim finansijskim uslovima neki ljudi ohrabrivati da rade duže.

Makronova vlada je saopštila da će neke specifične mere ostati na snazi, poput mogućnosti ranijeg penzionisanja pripadnika vojske i policije i ljudi koji rade na fizički zahtevnim poslovima.

Promene ne bi pogađale one koji su već penzioneri.

Šta sledi?

Vlada je počela pregovore sa sindikatima, poslovnim udruženjima i profesionalnim organizacijama.

Očekuje se da premijer Eduar Filip sledeće nedelje ponudi detalje i nove predloge za reformu penzijskog sistema dok bi u parlamentu zakon trebalo da se nađe početkom 2020.

Vlada je provobitno saopštila da će se promene odnositi na one rođene posle 1963. godine, počev od 2025.

Međutim, zbog bojazni sindikata, Filip je nedavno rekao da bi početak primene mogao da bude odložen, kako bi se izbegla "brutalna tranzicija".

Realizacija vladinih planova u velikoj meri će zavisiti od protesta, pošto se očekuje da štrajkovi potraju danima, možda i nedeljama.

Sindikati tvrde levice pozvali su Makrona da potpuno odustane od reforme.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP