Većina građana EU kao osnovne vrednosti koje Evropski parlament treba da brani izdvaja  ljudska prava širom sveta (48%), slobodu govora (33%), solidarnost među članicama EU (33%) i rodnu ravnopravnost (31%), pokazalo je novo istraživanje Parlametar čiji su rezultati objavljeni  10. decembra.

To istraživanje je pokazalo i da, uprkos značajnim razlikama u rangiranju važnosti određenih tema u pojedinim članicama, prvi put su na nivou EU kao najvažnije pitanje kojim poslanici treba da se bave građani izdvojili borbu protiv klimatskih promena.

Za gotovo trećinu ispitanika (32%) to treba da bude prioritet u radu Parlamenta. Slede borba protiv siromaštva i društvene isključenosti (31%) i borba protiv terorizma i suzbijanje nezaposlenosti (24%), pokazao je Parlametar - jesenje istaživanje Eurobarometra.

Tokom 2018. protesti protiv klimatskih promena, uglavnom predvođeni mladima, mobilisali su milione građana u EU i u svetu.

Parlametar je potvrdio preovlađujući osećaj klimatske krize, budući da većina ispitanika (52%) u EU kao najveći ekološki problem izdvaja upravo klimatske promene, saopštio je Evropski parlament.

Na listi ekoloških problema slede zagađenje vazduha (35%), zagađenje mora (31%) i rast količine otpada i krčenje šuma (28%).

Šest od deset Evropljana veruje da su protesti protiv klimatskih promena uticali na donošenje odgovarajućih političkih mera na evropskom i nacionalnom nivou.

Većina podržava članstvo u EU i želi više informacija o EU

Takođe šest od deset Evropljana (59%) podržava članstvo njihove zemlje u EU pa je podrška građana evropskom projektu ostala na visokom nivou treću uzastopnu godinu.

Istraživanje rađeno za EP u oktobru pokazuje i povećanje broja građana zadovoljnih funkcionisanjem demokratije u EU za tri procentna poena, na 52%. Kako se navodi, može se pretpostaviti da su na to pozitivno uticali evropski izbori u maju na koje je izašao veći broj birača.

Kada je reč o EP, evropski građani smatraju da treba da ima značajniju ulogu u budućnosti - 58% ispitanika zagovara uticajniji Parlament, što je rast od sedam procentnih poena u odnosu na prolećno istraživanje i ujedno najveći procenat od 2007.

Parlametar je pokazao i da tri četvrtine Evropljana (77%) želi više informacija o radu evropskih institucija, a kao ostale oblasti interesovanja izdvajaju učinak EU zakonodavstva na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou i aktivnosti EP i evroposlanika.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Evropski parlament