EU je zadržala prognozu rasta za zemlje zone evra od 1,2% za 2020. i 2021, ali je upozorila ne neizvesnosti vezane za Bregzit, trgovinske tenzije i epidemiju koronavirusa koje bi mogle negativno da utiču na privrednu aktivnost. I prognoze rasta za EU ostale su iste - 1,4% i u 2020. i u 2021.
Uprkos teškom okruženju, Brisel zadržava predviđanje rasta na istom nivou kao u jesenjoj prognozi, saopštila je 13. februara Evropska komisija.
U 2020. će, kako se prognozira, najveći rast BDP zabaležiti Malta, od 4%, dok će rast veći od 3% imati i Rumunija (3,8%), Irska (3,6%), Poljska (3,3%) i Mađarska (3,2%).
Najmanji rast BDP u 2020. prognozira se Italiji, od 0,3%.
"Pojava i širenje koronavirusa i njegov uticaj na javno zdravlje, ljudske živote i ekonomsku aktivnost su izvor rastuće zabrinutosti", navela je Evropska komisija.
Kako se navodi, trenutno se pretpostavlja da će BDP Kine biti najviše pogođen u prvom tromesečju sa relativno ograničenim uticajem na svetskom nivou.
Međutim, trajanje epidemije i mere zatvaranja određenih oblasti predstavljaju veliki rizik jer bi globalno širenje virusa moglo brzo da poremeti svetsku privredu, prenosi AFP.
Nemačka industrija, koja je već u teškoćama, posebno je izložena mogućim produženim uticajem koronavirusa na spoljnu trgovinu i na lance snabdevanja, navela je Evropska komisija.
Kina je najveći trgovinski partner Nemačke koja je za Kinu najznačajnije tržište u Evropi.
Posledice pandemije će posebno osetiti nemačka automobilska industrija. Nemački proizvođači kola imaju tridesetak fabrika u Kini, pokazuju podaci Nemačkog udruženja auto-industrije (VDA) koje prenosi EURACTIV.com.
Pored toga, nemački dobavljači auto-delova imju 315 lokacija u Kini pa je ugrožen i lanac snabdevanja.
"Suviše je rano da se izmeri negativni ekonomski uticaj koronavirusa", ipak je rekao evropski komesar za ekonomiju Paolo Djentiloni.
Izvršni potpredsednik EK za ekonomiju u službi ljudi Valdis Dombrovskis rekao je na predstavljanju prognoza da uprkos izazovnom okruženju evropska ekonomija ostaje stabilna, ali je i upozorio na potencijalne rizike.
"Zato članice treba da sprovedu strukturne reforme kako bi podstakle rast i produktivnost. Zemlje sa velikim javnim dugom takođe treba da mudrim fiskalnim politikama pojačaju odbranu", istakao je Dombrovskis.
Oko trideset ljudi u sedam zemalja EU zaraženo je novim koronavirusom, ali nema umrlih. Od bolesti koronavirusa zaraženo je više od 60.000 ljudi a umrlo je najmanje 1.300 ljudi u Kini, gde se pojavila u decembru.
Drugi uobičajeni rizici takođe postoje u zoni evra, kao što je velika neizvesnost oko budućeg partnerstva između EU i Velike Britanije koje tek treba da se ispregovara.
Takođe je visok nivo neizvesnosti oko američke trgovinske politike i dalje prepreka za opštiji oporavak poslovne klime, navela je Komisija.
"Nastavak otvaranja radnih mesta, snažan rast plata i dosta povoljne politike trebalo bi da pomognu evropskoj privredi da zadrži umeren rast, mada to neće biti dovoljno da rast pređe u veću brzinu", navela je Komisija.
EK je u odnosu na prethodnu prognozu u jesen podigla predviđanja rasta inflacije u evrozoni za 0,1 procentni poen na 1,3% u 2020. i 1,4% u 2021.
Izvor: Beta/EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
