Zvaničnici 23 evropske zemlje potpisali su u Zagrebu Pismo namere kojim je završen projekat osnivanja Obaveštajnog koledža u Evropi. Među ciljevima te institucije su razvoj strateške komunikacije među evropskim obaveštajnim zajednicama i podizavnje svesti građana o bezbednosnim izazovima.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je 26. februara posle potpisivanja dokumenta da koledž neće biti samo obrazovna institucija, "nego i svojevrsna mreža koja će uključivati ljude iz akademske zajednice, medije i sve ostale" kako bi se bolje pronalazila rešenja "za različite pretnje savremenom svetu, posebno u Evropi".

"Smatram da je ovo jako dobar oblik saradnje koji je i otvoreniji nego što je to uobičajeno za ovu vrstu službi. Korak je u dobrom smeru da smo tokom hrvatskog predsedavanja EU napravili iskorak i u ovoj oblasti", rekao je Plenković, prenosi hrvatski portal Euractiv.

Direktor hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) Daniel Markić izjavio je da će novi oblik saradnje biti "na strateškom nivou" kako bi se pronašao "bolji način komuniciranja" među različitim službama.

"Moramo drugačije komunicirati na strateškom nivou i zato postoji ta inicijativa. Hrvatska i SOA su od početka prihvatili tu inicijativu. SOA se pokazala kao vodeća služba u tom projektu i prvu će godinu predsedavati Koledžom", rekao je Markić.

Iako do sada nije bilo uobičajno za obaveštajne službe da sarađuju s javnošću, Markić je izjavio da će se ovim koledžom stvoriti "most koji će nas spojiti s drugim zajednicama".

Na panel diskusiji održanoj posle potpisivanja Pisma namere ocenjeno je da je saradnja zemalja jedini način da Evropa ostane sigurna i prosperitetna, dok budućnost donosi mnoge izazove, poput sajber napada, digitalnih izazova koji uključuju tehnologije prepoznavanja lica ili mreže 5G, lažnih vesti.

U Pismu namere utvrđeni su ciljevi Koledža, njegovo područje delovanja i njegovo upravljanje.

Tri glavne misije te institucije biće pokretanje strateškog dijaloga između obaveštajnih zajednica u Evropi, doprinos nacionalnim i evropskim donosiocima odluka, ali i građana, kako bi se podigla svest o izazovima i pitanjima vezanim za obaveštajne podatke i razvijanje akademske saradnje.

Ideju o osnivanju koledža pokrenuo je francuski predsednik Emanuel Makron govorom na Sorboni septembra 2017, kada je govorio o snažnijoj Evropi. Makron je tada izrazio potrebu za osnivanjem svojevrsne evropske obaveštajne akademije gde bi se obaveštajne zajednice članica EU još više zbližavale kroz obuku, obrazovanje i razmenu.

Francuska je u martu 2019. okupila evropske bezbednosne i obaveštajne službe i tada je počeo rad na koncipiranju Obaveštajnog koledža u Evropi.

Učešće u Obaveštajnom koledžu ponuđeno je za 30 država (27 članica EU, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška i Švajcarska), a do sada su 23 države potvrdile da će potpisati Pismo namere - Francuska, Nemačka, Italija, Hrvatska, Holandija, Mađarska, Portugal, Austrija, Belgija, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Malta, Norveška, Rumunska, Slovenija, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Koledž će početi da radi 1. marta. Sekretarijat Koledža za koordinaciju aktivnosti biće smešten u Parizu.

Izvor: EURACTIV.hr

Foto: Pixabay.com