Najviši zvaničnici Evropske unije otputovali su 3. marta u pogranično područje između Turske i Grčke, dan pošto je u novom talasu migranata stradala prva žrtva, dok je potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel otišao u Ankaru. Zemlje na "balkanskoj ruti" najavile su da će braniti svoje granice.

Novonastalu situaciju pošto je Ankara otvorila granice izbeglicama razmatraće narednih dana i ministri unutrašnjih i spoljnih poslova članica EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednici Evropskog saveta i Evropskog paralmenta Šarl Mišel i David Sasoli otići će na grčko-tursku granicu i razgovarati sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom kako bi iskazali solidarnost sa Grčkom.

"Izazov sa kojim se Grčka sada suočava je i evropski izazov", izjavila je Fon der Lajen uoči posete.

Istovremeno, šef evropske diplomatije Žozep Borel i evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič će tokom dvodnevne posete Ankari 3. i 4. marta razgovarati s turskim zvaničnicima o krizi u sirijskoj pokrajini Idlib i situaciji sa sirijskim izbeglicama u Turskoj.

Posete evropskih zvaničnika dešava se dan pošto se jedno dete udavilo kada se prevrnuo čamac s migrantima kod ostrva Lezbos. Većina migranata je spasena, ali je dete umrlo ubrzo pošto je izvučeno iz vode. To je prva smrt otkako je Turska 27. februara objavila da ublažava ograničenja za one koji žele da pređu u Evropu.

Hiljade migranata je iz Turske došlo do grčke teritorije pošto je Ankara otvorila svoje granice, a turski predsednik Redžep Tajip Erogan je upozorio da su se milioni izbeglica uputili ka Evropi.

"Nakon što smo otvorili vrata dobili smo više poziva da zatvorimo vrata. Rekao sam im da je gotovo. Vrata su sada otvorena... stotine hiljada ljudi je prešlo, uskoro će ih biti milioni", rekao je Erdogan u televizijskom obraćanju svom narodu.

U Turskoj se nalazi 3,7 miliona sirijskig izbeglica. Od decembra je od sukoba u sirijskom regionu Idlib pobeglo gotovo milion Sirijaca.

Erdogan je u razgovoru s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel 2. marta zatražio od Evrope da "podeli teret".

Merkel je ocenila da je, čak iako Ankara "trenutno ne oseća dovoljnu podršku " Evrope,  "neprihvatljivo" to što Turska vrši pritisak na EU "preko leđa izbeglica".

Grčki ministar Adonis Georgiadis izjavio je da Turska "koristi nevine ljude u nastojanjima da destabilizuje Grčku i Evropu".

Turska i EU su 2016. potpisale sporazum kojim Ankara treba da zadrži izbeglice na turskoj teritoriji u zamenu za više milijardi evra pomoći od EU. Odluka da otvori granice smatra se pokušajem da se izvrši pritisak na Evropu da pomogne turskoj vojsci u Siriji.

Erdogan je izrazio nadu da će sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom postići dogovor o prekidu vatre kada se budu sastali u Moskvi ove sedmice.

Zbog pogoršanja situacije u Siriji i mogućnosti novog talasa migranata ministri unutrašnjih poslova EU sazvali su za 4. mart vanredni sastanak, a zatim će 6. marta ta pitanja razmatrati i ministri spoljnih poslova EU.

Balkanska ruta zatvorena

Zemlje duž "balkanske rute" kojom su 2015-2016 prošle na stotine hiljada izbeglica najavljuju da ovoga puta neće pustiti migrante da prođu.

Pored Grčke, i Mađarska je tokom vikenda najavila da suspenduje prijem tražilaca azila na svojoj južnoj granici.

Evropska komisija je saopštila da proučava mere mađarskih vlasti koje su saopštile da je suspenzija neophodna pošto veliki broj migranata dolazi iz Irana koji je žarište korona virusa, pre svega kako bi se zaštitilo oko 300 izbeglica koje već čekaju u tranzitnoj zoni.

Prijem zahteva za azil Mađarska je obustavila samo dva dana pošto je Orban rekao da je južne granice zemlje potrebno ojačati nakon telefonskog razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

Na sastanku saveta za bezbednost koji je sazvao Orban odlučeno je da "Mađarska mora da ojača zaštitu svojih granica i obrati posebnu pažnju na razvoj događaja na balkanskoj migrantskoj ruti".

Austrija je 1. marta takođe saopštila da će zaustaviti sve migrante koji pokušavaju da pređu njenu granicu ako mere za njihovo zaustavljanje u Grčkoj ili na Balkanu ne daju rezultata.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da će njegova zemlja učiniti sve što može da pomogne u zaštiti spoljnih granica EU, a predsednik Zoran Milanović koji je bio premijer u vreme izbegličkog talasa 2015. ocenio je da je nemoguće da se "ponovi izbeglički talas takvih razmera upravo zbog onoga "kroz šta je Evropa prošla tokom proteklih gotovo pet godina i što je učinjeno u međuvremenu".

Izvor: EURACTIV.com, EUObserver.com

Foto: Beta/AP