Bakterije koje se nalaze u hrani, kao što su salmonela ili ešerihija koli, sve je teže lečiti jer postaju otpornije na antibiotike, upozoravaju dve agencije Evropske unije. Antibiotska rezistencija preti da do sredine veka postane veća opasnost od raka.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) sakupljaju i zajedno analiziraju podatke uzete kod ljudi, svinja i telad u zemljama članicama EU o otpornosti na antibiotike.

U njihovom izveštaju objavljenom 3. marta navodi se da posebno salmonela i kampilobakterija postaju sve otpornije na ciprofloksacin, jedan od antibiotika koji se koristi za lečenje infekcija izazvanih tim bakterijama, a koji je kategorisan kao kritično važan za upotrebu kod ljudi.

Sporadični slučajevi otpornosti salmonele na karbapenem, još jedan veoma važan antibiotik, takođe su istaknuti u izveštaju.

U ranijem izveštaju EFSA iz decembra navodi se da je 2018. gotovo svaka treća epidemija bakterijskih infekcija u EU bila izazvana salmonelom. Salmoneloza je druga najčešća infekcija želudačno-crevnog trakta posle kampilobakterioze.

Agencije su i izveštaju iznele ključne indikatore koji pomažu zemljama članicama EU da procene svoj napredak u smanjenju upotrebe antibiotika i borbe protiv antibiotske rezistencije.

Otpornost na antibiotike je smrtonosna pretnja koja svake godine odnese 33.000 života u EU, a odgovorna je i za ekonomske gubitke koji se procenjuju na oko 1,5 milijardi evra godišnje. Očekuje se da će do 2050. postati veći "ubica" od raka.

Farmeri koriste antibiotike za lečenje životinja od bolesti koje mogu da se prenesu na čoveka, kao što su salmoneloza ili kampilobakterioza.

Ljudi mogu da se zaraze direktno od životinja, preko spoljašnje sredine ili konzumiranjem zaraženih proizvoda od životinja. Bolest varira od blagih simptoma do stanja opasnih po život.

Ipak, zloupotreba i prekomerno korišćenje antibiotika tokom prethodnih decenija doveli su do toga da neki mikroorganizmi razviju antibiotsku rezistenciju, što znači da su lekovi manje efikasni i da infekcije opstaju u telu, povećavajući opasnost od širenja zaraze.

"Broj antibiotika koji se koriste kod životinja i u zdravstvenom sektoru dovelo je do jednog od najvećih problema s kojima se suočavamo danas, a to je antibiotska rezistencija koja utiče na zdravlje ljudi", rekla je nedavno komesarka EU za zdravlje i hranu Stela Kiriakides.

Nova politika EU o hrani, koja treba da bude predstavljena krajem marta, trebalo bi da se bavi i rastućom pretnjom otpornosti na antibiotike.

Prema nacrtu strategije, među pet glavnih ciljeva te politike jeste smanjenje prodaje antibiotika za životinje na farmama i u akvakulturi do 2030. godine.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com