Ministri odbrane četiri istočnoevropske članice EU pozvale su 10. marta Evropsku uniju da obezbedi veća sredstva kako bi se omogućilo brže kretanje vojnih snaga po Evropi.

Letonija, Litvanija, Poljska i Rumunija, članice EU i NATO, navele su u zajedničkom pismu da bi Brisel mogao da potkopa ambicije EU ukidanjem finansiranja programa "vojna mobilnost". Taj program je Komisija postavila kao jedan od prioriteta, a predviđa mere za brzo premeštanje vojnika i opreme po evropskom kontitnentu u slučaju sukoba s Rusijom.

"Ambicija EU da postane jači igrač u suočavanju s neposrednim bezbednosnim opasnostima biće ozbiljno oslabljena ako se Vojna mobilnost ostavi bez adekvatnih sredstava od samog početka", navedeno je u pismu u koje je agencija Frans pres imala uvid.

Ministri su pozvali predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i druge visoke evropske zvaničnike da "poštuju obavezu" prema programu koji je "najvažnija inicijativa za saradnju NATO-EU".

Pismo je upućeno nakon što Evropska komisija u najnovijem "tehničkom dokumentu" o budžetu EU za period 2021-2027. nije predvidela sredstva za program vojne mobilnosti, a smanjene su i finansije za svemirski program unije. Za dve sedmice biće održana nova runda pregovora o narednom sedmogodišnjem budžetu.

Tokom pregovaračkog procesa, predložena finansijska sredstva za program vojne mobilnosti opala su sa 6,5 milijardi evra u prvom predlogu Komisije na 2,5 milijardi evra tokom finskog predsedavanja u drugoj polovini 2019, pa na 1,5 milijardi evra u predlogu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela. Prema najnovijem tehničkom predlogu Komisije, nisu planirana sredstva za taj program.

EK je 2018. predstavila plan za poboljšanje infrastrukture i uklanjanje pravnih prepreka kako bi se omogućilo brže kretanje vojnih snaga i vozila po kontinentu, što je bezbednosno pitanje od velikog značaja za zemlje na istoku EU i NATO. Dvadeset tri članice EU su se pridružile programu Evropske agencije za odbranu koji olakšava izdavanje dozvola za prekogranično kretanje unutar EU. Dogovor nisu potpisali Danska, Finska, Irska i Slovenija.

Ministri spoljnih poslova Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Litvanije, Letonije, Estonije, Bugarske i Rumunije sastali su se 10. marta u Vilnjusu da bi razmotrili bezbednosne izazove na istočnom krilu NATO.

Mada je rat Rusije i NATO malo verovatan, neki stručnjaci upozoravaju da povećana vojna aktivnost u regionu povećava rizik od nenamernih incidenata.

U slučaju sukoba, sposobnost Rusije da napadne u roku od 24 do 48 sati i centralizovano odlučivanje moglo bi kratkoročno da joj obezbedi "vojnu prednost u odnosu na susede", upozorila je u februaru obaveštajna agencija Litvanije.

NATO već ima plan da u slučaju uzbune u roku od 30 dana ili manje bude spremno 30 kopnenih bataljona, 30 eskadrila i 30 borbenih plovila.

Istočne evropske zemlje su postale zabrinute za bezbednost otkako je nekoliko članica NATO dovelo u pitanje urgentnost istočne pretnje (Turska) ili njihovu posvećenost NATO (Francuska i SAD).

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay.com