Računica minhenskog Instituta za ekonomska istraživanja Ifo je jasna - epidemija korona virusa koštaće Nemačku više stotina milijardi evra. Smanjena proizvodnja i nezaposlenost biće bolni i država će morati duboko da posegne u džepove. Ali šef Instituta Ifo Klemes Fist je kategoričan: Izdaci su "poželjni i nužni".

Nemački Institut Ifo, koji deluje pri Univerzitetu u Minhenu, objavio je 23. marta procenu o uticaju korona virusa na nemačku privredu. Prema toj analizi, zemlji u proizvodnji prete zastoji koji će koštati stotine milijardi evra, rastuća nezaposlenost i sočan budžetski deficit. U zavisnosti od scenarija, recesija nemačke privrede iznosila bi od 7,2, do 20,6 procentnih poena, što preračunato iznosi 255 do 729 milijardi evra.

Preciznije, ako delimični zastoj privrede potraje dva meseca, gubici će biti između 255 i 495 milijardi evra. U slučaju tromesečne paralize, oni bi se popeli na 354 do 729 milijardi evra.

"Troškovi će verovatno nadmašiti sve što je u Nemačkoj zbog ekonomskih kriza ili prirodnih katastrofa viđeno u poslednjim decenijama", kaže Klemens Fist. Njegova preporuka je da se "bukvalno svaki zamislivi iznos iskoristi u zdravstveno-političke svrhe" kako bi se skratila delimična paraliza privrede i dodatno suzbila pandemija, piše Euraktiv Nemačka.

Vreme je novac

Vlada je odluku o delimičnom zaustavljanju privrede donela kako bi se u Nemačkoj obezbedila socijalna distanca građana i tako usporilo širenje virusa. To treba da spreči i preopterećenje zdravstvenog sistema. Širom zemlje naloženo je zatvaranje restorana, barova i kafića, kao i svih objekata u kojima se obavljaju delatnosti kod kojih je nemoguće obezbediti minimalno odstojanje od 1,5 metara među građanima - na primer frizerskih radnji, studija za tetoviranje, ili za masažu.

U pojedinim nemačkim saveznim državama već važe i stroža pravila, koja izazivaju dodatne poremećaje u privredi. Tako u Bavarskoj, na primer, mogu da rade samo objekti koji su neophodni za svakodnevno snabdevanje građana.

Najvažniji faktor za izračunavanje privredne štete je vreme. Što se brže ponovo bude uspostavio potrošački ciklus, utoliko će manji biti i gubici. Fist to pojašnjava sledećom računicom: Produžetak blokade privrede od svega nedelju dana izaziva dodatne gubitke od 25 do 57 milijardi evra, odnosno privrednu recesiju od 0,7 do 1,6 procentnih poena. A koliko će dugo potrajati vladine mere, to niko sa sigurnošću ne može da kaže.

Zbogom crna nulo

I za tržište rada Institut Ifo predviđa mračnu sliku. Ono što sledi "zaseniće situaciju koja je vladala na vrhunu finansijske krize", smatra Fist. Prema različitim scenarijima Instituta Ifo, moglo bi da dođe do gubitka i do 1,8 miliona radnih mesta sa obaveznim socijalnim osiguranjem (odnosno 1,4 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom).

Nemački ministar finansija, socijaldemokrata Olaf Šolc već je najavio da je takozvana "crna nula" u budžetu u ovakvoj situaciji neodrživa. Crnom nulom se u nemačkom političkom žargonu označava izbalansirani budžet i pravilo da se zemlja ne zadužuje čak ni kada povoljno može da pozajmi novac. Institut Ifo je procenio da će država morati da potroši dodatnih 200 milijardi evra - ali u to još nisu uračunati eventualni mehanizmi podrške u okviru Evropske unije.

Dodatni izdaci su "poželjni i neophodni" da bi se stabilizovala nemačka privreda, zaključuje Ifo.

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta