Lideri 27 zemalja Evropske unije dogovorili su se, pod pritiskom Italije, da nalože ministrima finansija članica evrozone da u roku od dve nedelje definišu snažnije mere za borbu protiv ekonomske krize i očekivane recesije zbog pandemije korona virusa. Evropski lideri, međutim, nisu uspeli da se saglase o zajedničkom zaduživanju, odnosno izdavanju takozvanih "korona obveznica".

Na šestočasovnom video samitu 26. marta, lideri EU su pozvali Evropsku komisiju da formuliše strategiju za oživljavanje ekonomija zemalja članica u periodu kada budu ukinute vanredne mere zbog pandemije novog korona virusa, navodi Asošiejted pres.

U zajedničkoj izjavi sa samita, lideri su naveli da novi ekonomski "predlozi treba da uzmu u obzir prirodu šoka bez presedana zbog korona virusa koji pogađa sve zemlje".

"U potpunosti smo svesni težine socioekonomskih posledica krize izazvane korona virusom i učinićemo sve što je neophodno da odgovorimo na taj izazov u duhu solidarnosti", piše u zajedničkoj izjavi, prenosi Frans pres.

Za nalog ministrima finansija da predlože nove ekonomske mere najviše su zaslužne Italija i Španija, pandemijom najteže pogođene evropske zemlje, koje su zahtevale "snažan i adekvatan" ekonomski odgovor 27 članica EU.

Italija je, kako je preneo Frans pres, zapretila u toku večeri da će blokirati usvajanje zajedničke izjave sa samita ako taj zahtev bude odbijen.

Premijer Italije Djuzepe Konte nije prihvatio nacrt zaključaka pripremljen uoči video konferencije lidera EU.

"Ovde je potrebno reagovanje inovativnim i potpuno adekvatnim finansijskim instrumentima na rat u kojem se moramo zajedno boriti da bismo ga dobili što je pre moguće", upozorio je Konte na samitu.

Predsednik Evropskog parlamenta, Italijan David Sasoli založio se na početku samita za usvajanje "vanrednih mera za odgovor" na krizu.

Italija, koja od 19 članica evrozone ima najveći dug posle Grčke, očekuje od EU veću finansijsku solidarnost.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel novinarima je posle samita rekao da je akteulna kriza jedinstvena i da zahteva "veoma snažan odgovor", navodi Asošiejted pres.

Lideri EU su zadužili svoje ministre finansija da "nastave intenzivan rad na nalaženju predloga kako bismo mogli da rešimo ovu krizu i osiguramo stabilnost EU", rekao je Mišel, preneo je briselski portal Euraktiv.

Time je Evropski savet prebio "vruć krompir" Evrogrupi ministara finansija, koji će u naredne dve sedmice pokušati da nađu rešenja za očekivanu ekonomsku krizu.

(Bez)uslovne pozajmice

Predsednik Evrogrupe Mario Senteno izjavio je posle samita da će naredne sedmice okupiti ministre finansija evrozone i da će pokušati da osmisle kako da Evropski mehanizam za stabilizaciju bude iskorišćen za podršku nacionalnim ekonomijama.

Evrogrupa će, dodao je, tražiti i "druga inovativna rešenja".

Ministri finansija 19 članica evrozone ove nedelje su se načelno dogovorili da zemljama s finansijskim problemima dozvole da iz Evropskog mehanizma za stabilizaciju pozajmljuju sredstva u iznosu do 2% njihovog bruto domaćeg proizvoda.

Evropski mehanizam za stabilizaciju je fond za finansijsku pomoć, uspostavljen u vreme krize duga pre 10 godina, čija imovina namenjena pozajmljivanju iznosi 410 milijardi evra.

Nemačka i Holandija su podržale korišćenje sredstava iz Evropskog mehanizma za stabilizaciju, ali insistiraju na definisanju uslova po kojima države mogu da pozajme novac.

Italija i druge zemlje, međutim, traže bezuslovni pristup sredstvima, navodeći da je trenutna kriza izazvana šokom koji je izvan njihove kontrole.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da lideri nisu raspravljali o uslovima za dobijanje povoljnih kredita, što je ostavljeno ministrima finansija da odluče.

Bez zajedničkog zaduživanja

Ideja o izdavanju zajedničkih evropskih obveznica za podršku ekonomiji, odnosno udruživanju dugova zemalja evrozone, nema podršku svih članica, a najviše joj se protive Nemačka i Holandija.

Devet članica EU traži momentalno emitovanje takozvanih "korona obveznica", zajedničko zaduživanje koje bi podržale sve zemlje evrozone. To bi i finansijski najteže pogođenim zemljama omogućilo da pozajmljuju sredstva po izuzetno niskim kamatnim stopama.

Međutim, ta ideja je neprihvatljiva za države poput Nemačke i Holandije koje se dugo protive zajedničkom zaduživanju, navodi AP.

Nemačka kancelarka Angela Merkel na kraju samita se glasno usprotivila takozvanim "korona obveznicama", a podržao ju je holandski premijer Mark Rute, piše AFP.

"Ne mogu da zamislim kakve okolnosti bi mogle da nas nateraju da promenimo mišljenje", naveo je Rute.

Iako lideri EU priznaju razmere krize i potrebu podrške Italiji, oni su podeljeni i oko toga da li da sada iskoriste sva moguća ekonomska sredstva ili da neka sačuvaju za kasnije za slučaj da dođe do drugog talasa zaraze korona virusom.

Italijanski premijer je, zajedno sa francuskim kolegom Pedrom Sančezom, predložio osnivanje radne grupe koju bi činili lideri pet evropskih institucija - Saveta EU, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropske centralne banke i Evrogrupe. Njihov zadatak bi bio da za 10 dana nađu nove ekonomske instrumente za borbu protiv pandemije i njenih ekonomskih posledica.

"Ako bilo ko misli na personalizovane mehanizme zaštite razvijene u prošlosti, onda želim jasno da kažem: ne trudite se, možete da ih zadržite, jer Italiji ne trebaju", poručio je Konte liderima EU.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP