Evropska unija zbog epidemije korona virusa prolazi kroz najtežu krizu od Drugog svetskog rata i sad je na kocki sam opstanak evropskog projekta, kako zbog razočaranja u Evropu zbog pomanjkanja solidarnosti, tako i zbog opasnosti da se ekonomija uruši, milioni ljudi ostanu bez posla i tad ojačaju nedemokratske, autoritarne snage i političari zagovornici "lakih rešenja" i "čvrste ruke". Otud se hitno i solidarno mora preći na ratnu privredu i novi Maršalov plan uz ulaganje preko tri hiljade milijardi evra za oporavak zdravlja građana i očuvanje temelja privrede.

To traži većina vlada, političara i javnosti EU, posebno Francuske, Italije, Španije i juga EU, uz poruke da se Unija danas nalazi u pravom ratu s opakim nevidljim protivnikom koji je već uništio veliki broj života.

Ali, vlade tzv "Hanzeatskog saveza" bogatih članica na severu Unije - Holandije, Nemačke, Finske, kao i Austrije, smatraju da, iako su hitna ulaganja nužna, ne može se oporavak prihvatiti i preko "evropskih obveznica", vrednosnih papira kojima bi svi dolazili do jeftinog svežeg kapitala, a za koje bi jamčile solidarno sve zemlje, pa bi se time prevaljivali dugovi i na one koji uspešno vode svoje ekonomije i finansije, kao i na one koje to ne bi činile.

Nemačka, Holandija, a donekle i Francuska su pretrpele velike kritike zbog pomanjkanja solidarnosti i u prvi mah uzdržanosti da naročito korona virusom teško pogođenoj Italiji isporuče medicinsku opremu, pa sad svi smatraju da je solidarnost "ugaoni kamen" buduće Unije, a ne uskogruda politika "svako za sebe".

Preko dve stotine akademskih ličnosti, naučnika, umetnika iz Nemačke, Francuske, Holandije, Italije, Španije, Belgije i drugih članica, potpisali su peticiju u kojoj se traži potpuna solidarnost unutar Unije i korišćenje svih sredstava i mera da se pomogne svima, pa tako očuva budućnost i dalji opstanak, izgradnja EU.

Tipičan redakcijski osvrt je objavio nemački nedeljnik Špigl u kojem se ocenjuje da "u ovakvoj krizi nema alternative osim evroobveznica".

Jer, kako se naglašava, "pandemija korona virusa je humanu i medicinsku tragediju u Italiji i Španiji izazvala ne zato što ove zemlje nisu sprovodile oštre mere stezanja kaiša koje je propisao Brisel, niti zato što su živele i trošile preko svojih mogućnosti".

Nemački nedeljnik podvlači da "EU prolazi kroz životnu krizu" i, jasno ciljajući na vlasti u Berlinu i "Hanzeatski savez" koji su u finansijskoj krizi zaveli "stezanje kaiša" kao ključni lek, kaže da je "čuvati finansijsku pravovernost u ovakvoj situaciji uskogrudo i sebično".

Špigl dodaje da "možda ne bi bilo zgoreg setiti se ko je Nemačkoj platio da se oporavi posle Drugog svetskog rata".

Nemački nedeljnik objašnjava da bi "evroobveznice" za Nemačku bile neznatno skuplje, a za Italiju znatno jeftinije kad je reč o uzimanju sredstava na finansijskom tržištu.

U Evropskoj uniji svi smatraju da teška kriza korona virusa treba da se prevaziđe planom ekonomskog oporavka i ministri finansija EU su dobili zadatak da sutra predlože neodložne mere u tom cilju.

I zasad, iako su podeljene oko tačnih koraka, članice Unije su jedinstvene oko zaključka da se mora odmah uložiti ogroman novac da se obnovi zdravstvo i spase ekonomija da bi mogla da po okončanju epidemije ponovo krene u snažan rast.

Ali, Nemačka i Holandija ipak predlažu da se umesto uvođenja "evroobveznica" iskoriste postojeći mehanizmi i fondovi, kako hiljadu milijardi vrlo jeftinih kredita Evropske investicione banke, tako i poseban mehanizam Evropske komisije od 410 milijardi evra za pomoć članicama koje zapadnu u velike finansijske nevolje.

Takođe fond od sto milijardi evra koji je Evropska komisija upravo ustanovila da bi se pomoglo naročito onima koji ostanu bez posla, kao i malim i srednjim firmama da prežive.

Većina u EU smatra da je to nedovoljno da se temelji privrede 27-orice očuvaju i omogući da ponovo snažno krene proizvodnja i rast kad se epidemija završi jer se procenjuje da će urušavanje privrede, a time i socijalne, društvene i političke posledice biti takvih razmera da je nužno preći već sad na neku vrstu ratne privrede.

Nagodba je oduvek bila i geslo i poluga delovanja Evropske unije pa je Francuska izašla s možda prihvatljivim predlogom da se ustanovi poseban jednokratni fond za spasavanje zdravstva, stanovništva i posebno privrede, iz kojeg bi se davala sredstva i jamčilo za "evroobveznice" koje bi se izdavale samo dok traje neka vrsta Maršalovog plana za EU.

Ministri finansija EU održaće 7. aprila video-sastanak u novom pokušaju da se dogovore o pomoći privredi tokom pandemije.

Pedro Sančes, premijer Španije, koja je pored Italije, korona virusom najteže pogođena članica Unije, u autorskom članku objavljenom u više listova EU upozorio je da se Evropa u tragičnim okolnostima bori s epidemijom kakvu je kontinent doživeo samo u vreme španske groznice posle Prvog svetskog rata koja je odnela milione života.

Španski premijer kaže da bez solidarnosti i upotrebe svih sredstava nema obnove i preti raspad Unije, pa se zalaže za Maršalov plan, što traži i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja misli da Maršalov plan obnove treba sprovesti kroz budžet EU za razdoblje 2021-2027.

Za Maršalov plan je i vrlo ugledni stručnjak, portugalski ministar finansija Mario Senteno koji predsedava posebnom telu EU u kojem su ministri finansija koji sutra treba da preseku i donesu odluku.

Senteno je takođe za uvođenje "evroobveznica" i podvlači da obnova samih temelja privrede EU traži i to da svi krediti koje budu uzimala preduzeća imaju dug poček i veoma niske kamate.

Izvor: Beta

Foto: European Commission