Epidemija korona virusa i posledice biće glavna tema u svim oblastima nemačkog predsedavanja EU, sudeći prema nacrtu programa, i predsedavanje Nemačke od 1. jula moglo bi da bude "krizno predsedavanje".

Korona virus je stigao baš u vreme kada je Nemačka završavala program svog šestomesečnog rotirajućeg predsedavanja.

Svih pet poglavlja programa (od 17. marta) nose oznaku "Korona: prevazilaženje krize" ili "Korona: prevazilaženje posledica krize" što ukazuje da će epidemija biti glavna tema u svim oblastima, prenosi EURACTIV.de koji je dobio dokument na uvid.

Nemački Špigel citira pismo nemačkog ambasadora u EU Mihaela Klausa (Michael Clauß) kancelarki prema kojem će "od sada sva pažnja biti usmerena na sposobnost evropskih institucija da deluju, upravljaju krizom, upravljaju izlaskom (iz krize) i obnovom, odnosno održavanje integracije EU".

Taj diplomata je upozorio da će se prema tome meriti uspeh nemačkog predsedavanja.

Komentarišući Klausovo pismo, izvor blizak Bundestagu je za Euraktiv Nemačka rekao da će korona virus svakako delovati na nemačko predsedavanje EU u celini ali da postojeća struktura predsedavanja ostaje ista.

Dokument (plan predsedavanja) na 18 strana predstavlja spisak predloga koje su sva ministarstva poslala nemačkom ministarstvu spoljnih poslova.

Zdravstvo pod reflektorima

Zdravstveni sektor, što je i razumljivo, biće "top tema" predsedavanja Nemačke koja planira da promoviše novu evropsku strategiju za farmaceutski sektor.

"S obzirom na Komisijin projekat nove evropske farmaceutske strategije, želimo da se razmotre konkretne mere u okviru  predsedavanja Savetu... kako da sprečimo 'uska grla' u EU, obezbedimo lance snabdevanja i izbegnemo zavisnost u proizvodnji aktivnih sastojaka", navodi se u dokumentu.

Ukazuje se i na ključni značaj jačanja globalne konkurentnosti farmaceutskog sektora i "obebeđenje pristupa inovativnim lekovima".

Jedna od najvažnijih stvari je i zaštita inovativnih kapaciteta članica EU, posebno Nemačke.

Nemački nedeljnik Velt am zontag pisao je sredinom marta da američki predsednik Donad Tramp nudi biotehnološkoj kompaniji KjurVak (CureVac) iz Tibingena oko milijardu dolara za ekskluzivna prava na potencijalnu vakcinu protiv korona virusa.

Suosnivač SAP Ditmar Hop, koji je vlasnik 80% KjurVaka, kategorički je odbio ponudu i isključio svaku mogućnost ekskluzivnog ugovora za vakcinu sa jednom zemljom.

Prema zvaničnim podacima, više od 660 farmaceutskih kompanija, uključujući nemačke firme i filijale multinacionalnih korporacija, imaju sedišta u Nemačkoj.

Te kompanije zapošljavaju oko 114.000 ljudi a uglavnom su locirane oko Hamburga, Berlina, Kelna, Frankfurta na Majni i Minhena.

Nemačkim farmaceutskim sektorom dominiraju mala i srednja preduzeća i oko 400 kompanija ima manje od 20 zaposlenih.

Kompanije iz tog sektora su 2016. ostvarile izvozni prihod od 63,5 milijardi evra i međunarodna tržišta učestvuju sa 66% u prometu sektora.

Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen rekla je za nedeljnik Cajt da želi da stavi zdravstvo u fokus svog petogodišnjeg mandata na čelu EK.

Prema njenim rečima, "zelenom dogovoru" za zaštitu klime treba da se doda "beli dogovor" (o belim mantilima, odnosno zdravstvenim radnicima).

"Zeleni dogovor ostaje veoma značajan ali će biti dopunjen 'belom' komponentom. Sada shvatamo da je zdravlje  podjednako važno javno dobro kao podnošljiva klima", rekla je Fon der Lajen. "Štitimo zdravlje planete i štitimo zdravlje ljudi", dodala je šefica EK.

Sve digitalno

U središtu pažnje biće i digitalizacija, posebno politike podataka, veštačka inteligencija i jedinstveno digitalno tržište, i zato otvorenost unutrašnjeg tržišta mora da bude garantovana i dalje.

U dokumentu se navodi i da Evropa, s obzirom na konkurenciju u digitalnoj sferi SAD i Kine, treba da postane kontinent "snažan po istraživanjima" sa "sopstvenim sposobnostima u skladu da najvišim međunarodnim standardima".

Istraživanja međutim, kako se navodi, moraju da prate zajednički evropski standardi.

Nemačka se tako zalaže i za zajednički "kodeks ponašanja" za upotrebu zdravstvenih podataka. Ta zemlja želi i da promoviše ideju "Evropskog upravljanja podacima" kako bi se napisala zajednička pravila za korišćenje podataka u svim sektorima.

U dokumentu se navodi i da interno digitalno tržište EU mora dalje da se razvija a Nemačka se zalaže za interoperabilnost, standardizaciju i otvorenost izvora.

Nemačka se zalaže i za bolju zaštitu intelektualne svojine "kako bi se obezbedio fer pristup pravima i podstakla kreativnost", kao i za kreiranje "Evropskog digitalnog identiteta" preko koga bi se građani "identifikovali u sajber prostoru".

Evropska spoljna politika takođe treba da postane digitalnija kroz stvaranje "Mreže digitalne diplomatije" između ministara spoljnih poslova članica pod vođstvom Evropske službe za spoljne poslove.

Nemačka će na kraju juna preuzeti predsedavanje EU od Hrvatske koja je upravo prešla polovinu svog prvog predsedavanja od kako se 2013. pridružila Uniji.

Hrvatska je početkom maja trebalo da bude domaćin samita EU-Zapadni Balkan ali je zbog epidemije taj skup odložen. Zagreb je odlučan da se taj skup održi do kraja njegovog predsedavanja, makar u e-formatu.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP