Nemci dugo nisu bili tako zadovoljni svojom vladom kao sada u vreme krize, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Pandemija političare vladajućih konzervativnih stranaka sprečava da se sastaju, iako bi svakako bi imali razloga da proslave i nazdrave uz šampanjac. Razlog za zadovoljstvo imaju i socijaldemokrate, kao deo vladajuće crno-crvene koalicije. Opozicija se međutim, teško snalazi u situaciji u kojoj je svedena na pasivnog posmatrača.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU), i njena manja bavarska sestra Hrišćansko-socijalna unija (CSU) u anketama prolaze bolje nego u poslednje gotovo dve godine. Njihov je rejting od početka godine, prema istraživanju Instituta za društvena istraživanja i statistiku Forsa, porastao za 9%. I treći koalicioni partner, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) može da se pohvali porastom popularnosti od oko pet odsto.

Birači, prema tim anketama, cene kako se vladajuća koalicija nosi sa krizom - 72% građana misli da vlada obavlja dobar posao, pokazuje aprilsko istraživanje Dojčlandtrend (Deutschlandtrend) nemačkog javnog servisa ARD.

To je svakako izazov za opozicione partije, ali one su u sadašnjoj situaciji svedene samo na pasivne posmatrače. "Krizna vremena su vremena izvršne vlasti", kaže za Euraktiv Nemačka Benjamin Hene, politikolog sa Instituta za istraživanje parlamentarizma u Berlinu. Prema njegovim rečima, vlada trenutno uživa poverenje stanovništva koje traži odlučne mere, kao da su naprasno prevladali čežnja za jakom državom i za potčinjavanjem autoritetu.

Takav trend ogleda se i u anketama. Od početka godine sve su partije opozicije, sa izuzetkom partije Levica, izgubile tri do šest odsto u korist vladajućih stranaka.

Istovremeno u Nemačkoj vlada politički konsenzus kakav gotovo nikada nije viđen. Kao da je pandemija privremeno obrisala granice među partijama.

Posebno je to bilo vidljivo na poslednjoj sednici nemačkog Bundestaga, 25. marta, kada su na brzinu usvojeni ogroman paket pomoći sa državnim garancijama vredan 600 milijardi evra i dopuna budžeta od još 156 milijardi evra. Sve su poslaničke grupe glasale za, a izlaganja poslanika u plenumu vrvela su međusobnim pohvalama i komplimentima.

Međutim, odsustvo političkih rasprava nagriza i politički profil stranaka. Teme poput klimatskih promena više nisu glavni prioritet. Partija Zelenih trenutno beleži podršku od svega 16%, što je šest odsto manje nego pre pandemije, u januaru. Šefica te partije Analena Berbok i sama priznaje da je "sasvim prirodno i razumljivo da se ljudi u ovakvoj krizi svrstavaju uz vladu".

Benjamin Hene ipak veruje da i ovakva situacija može da bude velika šansa za Zelene, koji, po njegovom uverenju, mogu da budu "snažan glas koji će se zalagati za ekološki novi početak".

Dve parlamentarne opozicione stranke, liberalna Slobodna demokratska partija (FDP) i partija Levica, u krizi se profilišu pre svega tako što traže da se što pre ublaže restriktivne mere. Sadašnji položaj posebno je neugodan za liberale koji su, glasajući za vladine obimne pakete za spas privrede, direktno pogazili svoja osnovna politička načela.

Situacija je, međutim, još teža za ekstremno desnu Alternativu za Nemačku (AfD), koja kao da nema jasan kurs. Ta stranka, s jedne strane, pokušava da se drži svojih uobičajenih provokativnih tema ali je istovremeno vrlo oprezna sa kritikom vladajuće koalicije i načina kako rukovodi krizom. AfD i dalje zagovara trajnije zatvaranje granica, a u početku je pežorativno govorila o "korona migrantima" i zahtevala da se suspenduju subvencije na energiju iz obnovljivih izvora.

Ta stranka, međutim, od početka krize nije izašla ni sa jednom sopstvenom idejom, a krizni program u pet tačaka koji je predstavila u martu po sadržaju je bio gotovo identičan sa merama koje je primenila vladajuća koalicija.

"Posebno za populističke partije je ovakva situacija veliki izazov", smatra politikolog Hene. On je pojasnio da konstruktivna opoziciona aktivnost nije karakteristika takvih partija, pošto populisti odbijaju institucionalizovanu politiku. Istovremeno, sada im nije ostalo mnogo prostora za uobičajenu fundamentalnu kritiku etabliranih političkih partija.

Hene, ipak, naglašava da su demokratiji opozicione partije potrebne upravo u kriznim vremenima, bez obzira na sužene mogućnosti delovanja. Kada ne bi bilo opozicije razvila bi se kultura podaništva u kojoj se ne bi ni postavljalo pitanje opravdanosti strogih vladinih mera. To što u Nemačkoj opozicione partije ponovo postaju glasnije dobar je znak, uveren je Benjamin Hene.

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP