Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel istakao je u pozivu liderima EU za video konferenciju 23. aprila o borbi protiv  korona virusa i posledica pandemije da restriktivne mere i dalje nanose štetu svakodnevnom životu građana i ekonomijama ali da je dalja borba protiv virusa neophodna, kao i da EU mora da se spremi za postepeno ukidanje ograničenja.

Analitičari ukazuju da je pred Mišelom težak zadatak prevazilaženja razlika po brojnim pitanjima evropskog ekonomskog oporavka.

Podele su najveće oko fonda za oporavak EU, za koji se pretpostavlja da će biti vredan najmanje 1.000 mlijardi evra i koji treba da podstakne ekonomsku obnovu nakon što budu ukinute mere borbe protiv epidemije.

Evropa je podeljena oko toga kako da se prikupe sredstva za taj fond, kako da se distribuiše i za šta da se koristi.

Zemlje sa severa EU odbacuju ideuju da se institucija EU zaduži na tržištima i zatim taj novac raspodeli vladama koje neće morati da ga vraćaju - Berlin i Hag su za opciju da ta sredstva budu u vidu zajma dok ekonomije sa juga strahuju da bi ih zajmovi samo dodatno opteretili.

Liderima 27 članica EU uz poziv je dostavljen i plan za oporavak sa snažnom investicionom komponentom kojim se određuju neka važna načela i definišu četiri ključne oblasti akcije.

"Verujem da će ta mapa puta pružiti koherentan i koristan okvir za našu zajedničku akciju prevazilaženja krize i napredak", istakao je Mišel u pozivu liderima EU.

U dokumentu "Mapa puta za oporavak - Prema otpornijoj, održivijoj i poštenijoj Evropi" navodi se da plan oporavka EU mora da bude zasnovan na solidarnosti, koheziji i konvergenciji, da bude fleksibilan i da se tokom vremena menja, da bude inkluzivan i ne odstupa od vrednosti i prava EU.

Uspešan oporavak na srednji i dugi rok zahteva, kako je navedeno, kolektivnu i odlučnu akciju u četiri oblasti - potpuno funkcionalnog i revitalizovanog jedinstvenog tržišta, ogromnih investicionih napora, globalne akcije i funkcionalnog sistema upravljanja.

U planu, koji će pratiti akcioni plan mera, ukazuje se da neće biti lakih rešenja i da se zato mora "stvoriti duh poverenja i odlučnosti".

"Da bi ta strategija uspela, moramo da pridobijemo vlade i parlamente, socijalne partnere i građane. Obavezujemo se da ćemo ih slušati, konsultovati se i stvoriti uslove za stalni dijalog sa zaintersovanim stranama", zaključuje se u dokumentu.

Kako se dodaje, Evropski savet će pratiti napredak po svim elementima plana u bliskoj saradnji sa ostalim EU institucijama.

Četvrta video konferencija će početi tradicionalnm razmenom mišljenja sa predsednikom Evropskog parlamenta Davidom Sasolijem. Uslediće diskusija lidera EU kojoj će prisustvovati i šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard i predsednik Evrogrupe Mario Senteno.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP