Austrija je od Evropske komisije zatražila da zbog pandemije ublaži pravila o državnoj pomoći preduzećima. U normalnim vremenima takva finansijska pomoć je u Evropskoj uniji gotovo potpuno zabranjena. U krizi izazvanoj korona virusom mnoge firme bez pomoći države ne bi mogle da opstanu i zato je Evropska komisija spremna da zažmuri. Austrija smatra da to nije dovoljno.

Pravila Evropske unije o državnim subvencijama zabranjuju državama da svojim preduzećima priskaču u pomoć novcem poreskih obveznika jer bi to dovelo do narušavanja konkurencije. Države sa budžetskim viškovima, kao na primer Nemačka, mogle bi taj novac da ulože u firme, koje bi zatim spustile cene i uništile konkurenciju. Manje konkurencije na duže staze znači više cene i manje inovativnosti, i zato se EU strogo drži pravila o državnim subvencijama.

Međutim, u krizi izazvanoj pandemijom mnoga su preduzeća upućena na državnu pomoć jer su silom zakona prestala da rade. Zato je Evropska komisija još 19. marta oročenim okvirnim pravilnikom za državnu pomoć ublažila zabranu subvencija, i od tada tu odredbu produžava. 

Privremeno su dopuštene direktne subvencije do iznosa od 800.000 evra po preduzeću, ali članice EU firmama mogu da pomažu i državnim garancijama za bankarske kredite do 90%, moratorijumom na poreze i mogućnošću plaćanja za skraćeno radno vreme. Svaku od tih mera države, međutim, moraju da prijave Evropskoj komisiji, a ta procedura austrijskoj vladi predugo traje.

Zato su ministar finansija Gernot Blimel i ministarka ekonomije Mrgarete Šambek, oboje iz Austrijske narodne partije, evropskoj komesarki za konkurenciju Margareti Vestager uputili pismo u koje je Euraktiv Nemačka imao uvid, a u kojem zahtevaju dodatno ublažavanje pravila o državnoj pomoći kako bi države mogle efikasnije da pomažu svojim preduzećima.

"U krizi moramo da baratamo satima i danima, a ne nedeljama", napisali su austrijski ministri. Po njihovoj oceni, obaveza informisanja Komisije o svakoj državnoj subvenciji predstavlja znatnu administrativnu obavezu, pošto je neophodno odgovoriti na mnoga pitanja i pripremiti brojne dokumente. Iako su Blimel i Šambek izričito zahvalili komisiji što je Austriji odobrila da privredi dodeli dva paketa pomoći, zatražili su i pravni okvir koji će omogućiti još više fleksibilnosti.

Konkretno, anti-krizne subvencije trebalo bi da budu izuzete od obaveze prethodnog prijavljivanja. Austrija traži i podizanje gornje granice direktnih subvencija za mala i srednja preduzeća, "fleksibilnije tumačenje definicije" potencijalnih primalaca pomoći, ukidanje dažbina koj preduzeća plaćaju za dobijanje državnih garancija i mogućnost davanja dodatnih sredstava industrijskim granama koje su posebno pogođene krizom.

Sve to i dalje ne bi značilo potpuno ukidanje pravila o državnim subvencijama, ali bi u velikoj meri povećalo opasnost od narušavanja konkurencije, ocenio je za Euraktiv Ginter Bauer, pravnik i šef odeljenja za pravo konkurencije i kartelsko pravo u advokatskoj kancelariji Volf-Tajs.

Bauer je ocenio da je razumljivo da upravo država za koju se čini da je relativno uspešno pregurala krizu, želi brzo i efikasno da pomogne svojim preduzećima. On, međutim, upozorava da ne bi trebalo olako baciti u vodu pravila o subvencijama, pošto ona u krajnjoj liniji štite firme od nelojalne konkurencije, što je za unutrašnje evropsko tržište od ključnog značaja. Bauer je ukazao i na opasnost da države u krizi zloupotrebe privremeno ublažavanje pravila konkurencije i da svojim preduzećima daju pomoć koja premašuje njihove realne potrebe.

I predstavnici Evropske komisije su u prvom reagovanju na još nezvaničnu vest o zahtevu Austrije, izrazili iznenađenje. Kada je potvrđeno da je takav zahtev upućen, predstavnik Evropske komisije u Austriji Peter Selmajer rekao je da je komisija pravila o konkurenciji zbog pandemije već učinila maksimalno fleksibilnim.

Selmajer je podsetio da je od izbijanja krize veoma brzo provereno čak 80 najava o državnim suvencijama i da je to, uključujući i zahteve  Austrije, od trenutka obaveštavanja trajalo svega nekoliko dana. I advokat Bauer je naglasio da je komisija pokazala jako mnogo fleksibilnosti i da je zahteve obrađivala i odobravala veoma brzo, neke i tokom vikenda.

Austrijski ministri u pismu su naveli da je za sada reč o isključivo austrijskoj inicijativi, ali je ministarka Šambek, ne ulazeći u detalje, nagovestila da bi i skandinavske članice EU mogle da podrže zahtev.

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP