Evropski parlament u rezoluciji o kojoj će se glasati 14. maja traži 2.000 milijardi evra vredan paket za borbu protiv ekonomskih posledica krize izazvane korona virusom. Evroposlanici u zajedničkoj deklaraciji traže od Evropske komisije da predstavi "ogroman paket za oporavak", uključujući ažurirani predlog budžeta EU i instrument oporavka, kao i da Parlament budu punoj meri uključen u proces.

Rezoluciju je podržalo pet najvećih političkih grupa u Parlamentu - EPP, SD, Obnovimo Evropu, ECR i Zeleni/EFA.

Evroposlanici su predložili da se oporavak finansira izdavanjem "dugoročnih obveznica za oporavak" garantovanih sedmogodišnjim budžetom EU i u trajanju koje odgovara očekivanom "dubokom i dugoročnom uticaju tekuće krize".

Prema nacrtu rezolucije, novac iz paketa treba da se usmerava kroz zajmove ali uglavnom kroz "grantove i direktna plaćanja za investicije i kapital".

Evroposlanici veruju da EU budžet treba izmeniti kako bi se prilagodio novim potrebama nastalim zbog korona krize i "spremani su da razmotre" održavanje nacionalnih doprinosa budžetu, što je veoma kontroverzno pitanje za neke članice.

Oni pozivaju da se, u zamenu, uvedu novi vlastiti izvori kroz zajednički porez na dobit, porez na digitalne usluge...  Ti novi resursi bi se koristili za kamate na zajednički dug i finansiranje "ambicioznog" budžeta.

Evroposlanici su upozorili Komisiju da su protiv ažuriranog budžeta "u kome bi se plan oporavka finansirao na štetu postojećih i budućih programa" i koristili "finansijska magija i sumnjivi multiplikatori".

"Glavni podaci o investicjama koje treba mobilisati ne predstavljaju i ne mogu da predstavljaju stvarnu veličinu Fonda za oporavak i transformaciju", naveo je Palrlament u nacrtu rezolucije.

Ujedinjeni front

Evroposlanici su 13. maja razmenili mišljenje sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen koja je "bacila novo svetlo" na svoj predlog EU paketa ali nije otkrila koiko će biti veliki novi instrument za oporavak.

"Opseg krize zahteva ozbiljan budžetski odgovor", rekao je belgijski evroposlanik (Evropski konzervativci i reformisti, ECR) i predsedavajući budžetskom odboru Johan Van Overtvelt pozivajući Komisiju da zaštiti jedinstveno tržište, što je "kritično" za oporavak.

Predsedavajući grupe EPP (Evropska narodna partija) Manfred Veber založio se za ambiciozan budžet sa snažnom ulogom Evropskog parlamenta, za, kako je rekao, "demokratski budžet o kome odlučuju ljudi zastupljeni ovde (EP)".

Šefica grupe Socijalista i demokrata (SD) Irace Garsija pohvalila je sposobnost Parlamenta da "prevaziđe nacionalne i partijske razlike" i izađe sa zajedničkim odgovorom. Ona je pozvala Komisiju da bude ambiciozna i da ne zaboravi potrebu da se zaštite "najosetljiviji u našem društvu".

"U pitanju je 'biće' EU, projekta pokrenutog pre gotovo 70 godina u kome je solidarnost kamen temeljac", upozorio je evroposlanik Zelenih Filip Lamber. On smatra da blok protiv ove egzistencialne pretnje može da se bori samo izdavanjem zajedničkog duga i zajedničkim fiskalnim odgovorom.

"Treba da ostanemo zajedno ili da se borimo odvojeno", rekao je lider grupe Obnovimo Evropu Dačijan Čološ. "Po meni, odgovor je zajedno", istakao je rumunski evroposlanik i bivši komesar za poljoprivredu.

Veber je istovremeno odgovorio Savetu upozoravajući da "neme vremena za institucionalne bitke, da je vreme za garantovanje demokratske Evrope".

Budžet i plan za oporavak

Međutim, institucionalne bitke se ne mogu isključiti. I pre pandemije korona virusa EU lideri su se sporili oko veličine i distribucije sedmogodišnjeg budžeta EU.

Parlament je tada predožio plan za nepredviđene situacije koji bi obezbedio kontinuirane tokove novca u slučaju da pregovori propadnu.

Veza između EU budžeta i fonda za oporavak, kao i politička "osetljivost" tih razgovora, samo je doprinela kompleksnosti pregovora.

Velika većina evroposlanika - 616 za, 29 protiv i 46 uzdržanih, podržala je 13. maja rezoluciju kojom se od Komisije traži hitan plan.

"Građani, kompanije i civilno društvo neće razumeti da 1. januara 2021. nemamo EU budžet. To je bilo teško prihvatiti i pre pandemije ali je mnogo teže sada, sa svim ozbiljnim posledicama COVID-19", rekla je za EURACTIV evroposlanica SD i izvestilac Margarida Markes.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EP