Globalne doznake će u 2020. znatno opasti, za petinu, zbog ekonomske krize izazvane COVID-19 i mera uvedenih u borbi protiv te bolesti, prognozira Svetska banka. Predviđeni pad, najveći u novijoj istoriji, uglavnom će biti posledica smanjenja zarada i pada zaposlenosti među radnicima migrantima koji su i najizloženiji gubitku posla i plate za vreme ekonomskih teškoća u zemljama u kojima rade.

Priliv doznaka u zemlje sa niskim i srednjim prihodima pašće, kako prognozira globlani kreditor, za 19,7%, na 445 milijardi dolara, što će za mnoga ranjiva domaćinstva biti veliki gubitak klljučne finansijske linije.

Istraživanja pokazuju da doznake pomažu iskorenjivanju siromaštva u zemljama sa niskim i srednjiim prihodima, boljoj ishrani primalaca doznaka, većoj potrošnji za obrazovanje i smanjenju dečijeg rada. Zato će pad doznaka pogoditi porodice koje će manje trošiti na te stavke a više na zadovoljenje potreba za hranom i drugih osnovnih potreba.

"Doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju. Predstojeća recesija zbog epidemije korona virusa ozbiljno će se odraziti na mogućnosti za slanje novca kući i zato je još značajnije da skratimo vreme za oporavak naprednih ekonomija", ocenio je predsednik Grupe Svetska banka Dejvid Malpas (David Malpass).

On je istakao da doznake pomažu porodicama da se prehrane, leče i zadovolje osnovne potrebe dodajući da Svetska banka radi na tome da kanali za doznake ostanu otvoreni i da se tako zaštite najsiromašnije zajednice.

Očekuje se da priliv doznaka opadne u svim regionima a najviše u Evropi i Centralnoj Aziji, zatim u Podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Do osetnog pada će doći nakon što su u 2019. doznake u zemlje sa niskim i srednjim prihodima dostigle rekordne 554 milijarde dolara i bile su veće od priliva direktnih stranih investicija.

I pored velikog pada, očekuje se da priliv doznaka bude još značajniji izvor spoljnog finansiranja jer se kod direktnih stranih investicija predviđa još veći pad, za više od 35%.

Svetska banka procenjuje da će se u 2021. priliv doznaka u zemlje sa niski i srednjim prihodima oporaviti i porasti za 5,6%, na 470 milijardi dolara. Ipak, perspektive su neizvesne jer su neizvesne i prognoze uticaja epidemije na globalni rast.

U izveštaju objavljenom krajem aprila se navodi i da je u svetu prosečna cena slanja 200 dolara u prvom kvartalu 2020. ostala visokih 6,8%, što je samo neznatno manje nego 2019. Troškovi slanja su najveći za Podsharasku Afriku, oko 9%.

"Brza akcija kako bi se olakšali slanje i prijem doznaka obezbediće neophodnu podršku migrantima i njihovim porodicama", smatra vodeći autor izveštaja Dilip Rata (Dilip Ratha).

Regionalni trendovi

U 2020. će doznake u regionu Evrope i Centrale Azije opasti za 28% zbog globalne epidemije i pada cena nafte, prognozira Svetska banka i navodi da su u 2019. doznake u tom regionu bile 65 milijardi dolara, za 6% veće nego 2018. Najveći primalac doznaka u regionu će ostati Ukrajina koja je 2019. primila rekordnih gotovo 16 milijardi dolara.

Priliv doznaka u region Istočne Azije i Pacifika u 2020. će opasti za 13%, nakon što je u 2019. bio 147 milijardi dolara, za 2,6% veći nego godinu dana ranije.

U regionu Latinske Amerike i Kariba očekuje se pad priliva doznaka za 19,3%. Priliv u tom regionu je u 2019. bio 96 milijardi dolara, za 7,4% veći nego godinu pre.

Svetska banka priliv doznaka u region Bliskog istoka i Severne Afrike u 2020. prognozira na 147 milijardi evra, za gotovo 20% manje nego u 2019, dok se u regionu Južne Azije očekuje pad za 22%, na 109 milijardi a u Podsaharskoj Africi pad od 23%, na 37 milijardi.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta