Vladajuća poljska konzervativna stranka Pravo i pravda žuri sa izborima za predsednika Poljske i nastojaće da se održe najkasnije 28. juna, pošto njihov kandidat, sadašnji predsednik Andžej Duda, kako počinju da se osećaju ekonomske posledice pandemije, gubi podršku i ona je sada znatno manja nego sredinom aprila.

Kada bi izbori bili održani sada, za kandidata vladajućih konzervativaca Dudu glasalo bi 39% birača, dok je u istoj anketi agencije Kantar pre mesec dana za sadašnjeg predsednika nameravalo da glasa 59% anketiranih, javlja poljska privatna televizija TVN24.

U drugi krug bi sa Dudom ušao novi kandidat opozicione liberalne Građanske platforme, popularni gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski na osnovu 18% osvojenih glasova u prvom krugu, dok je na trećem mestu nezavisni kandidat, publicista i voditelj programa na raznim televizijama, Šimon Holovnja koji bi osvojio 15% glasova.

Prema toj anketi raspoloženja birača u drugom krugu predsednik Duda pobedio bi sa neznatnom prednošću svakog od preostalih osam protivkandidata a izlaznost bi bila daleko veća nego da su izbori održani glasanjem poštom 10. maja, kako je pokušavala po svaku cenu da izdejstvuje poljska vladajuća stranka, i tokom leta na izbore bi izašlo 78% anketiranih.

"Želimo da izvršimo naše ustavne obaveze i danas planiramo da izbori budu 28. juna. Kasniji termin ne bi bio u redu zato što 6. avgusta ističe mandat predsedniku a zbog rokova moglo bi da se desi da bi Vrhovni sud potvrdio izbore posle tog termina", kazao je 21. maja poljski premijer Mateuš Moravjecki.

Vladajući poljski konzervativci Jaroslava Kačinjskog nastojali su po svaku cenu da organizuju izbore 10. maja, kako je određeno pre izbijanja pandemije virusa korona, uprkos upozorenjima opozicije, ali i ministra zdravlja Lukaša Šumovskog i apela Poljske katoličke crkve da je otvaranje birališta u jeku pandemije suviše veliki rizik po zdravlje i živote birača.

Ankete su kandidatu konzervativaca, predsedniku Dudi, predviđale pobedu već u prvom krugu, ako izbori budu održani 10. maja, pre nego što Poljake počnu da pogadjaju ekonomske posledice pandemije COVID-19 i epidemioloških restrikcija i dok je glavna opoziciona stranka, Građanska platforma, imala slabog kandidata - bivšu predsednicu Sejma poljskog parlamenta Malgožatu Kidava-Blonsku.

Majske izbore onemogućila je pobuna manjeg partnera u vladajućoj koaliciji, stranke Sporazum i njenog lidera, bivšeg vicepremijera Jaroslava Govina, i Kačinjski je bio prinuđen da odustane od izbora 10. maja a kao kompromis usvojena je u Sejmu 12. maja nova izmena Izbornog zakona, po kojoj će Poljaci glasati normalno na biralištima ili poštom ako tako žele.

Državna izborna komisija našla je solomonsko rešenje i usvojila odluku da izbori 10. maja jesu održani iako nisu a pošto zbog zatvorenih birališta nije moglo da se glasa za kandidate u roku od 14 dana moraju da se raspišu novi.

"Nadam se da nas je priča oko prethodnih izmena Izbornog zakona naučila da treba da sednemo o postignemo konsenzus. Sve vreme računam na to da će se politička klasa otrezniti i tako odrediti izborni kalendar da izbori mogu da se održe u svoj svojoj lepoti", kazao je o haosu oko poljskih izbora agenciji PAP šef Državne izborne komisije Silvester Marćinjak.

Šef poljske izborne komisije upozorio je povodom termina 28. juna da bi bio moguć ukoliko bi izmene zakona već prošle kroz Senat poljskog parlamenta ali odbori izmene razmatraju tek ove sedmice i nejasno je kada će ih Senat usvojiti, najverovatnije sa svojim amandmanima, tako da će izmenjeni zakon morati ponovo na glasanje u Sejm.

"Izborni kalendar mora da mogući kandidatima realne uslove da koriste svoja prava. Realni rok da se prikupi 100.000 potpisa podrške sigurno nije jedan dan, ni tri dana. Državna izborna komisija mora da dobije dovoljno vremena da proveri potpise a provera potpisa jednog kandidata u proseku traje tri dana", kazao je Marćinjak poljskoj novinskoj agenciji.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP