Nemačka je odlučila da u okviru korona programa "Novi start" obezbedi znatno više novca za ponovno otvaranje malih ustanova kulture. Tako će se u tom fondu, za početak, umesto prvobitno planiranih 10 miliona, naći 20 miliona evra, najavila je ministarka za kulturu i medije Monika Griters.

Nemačka vlada je taj program uspostavila kako bi se, u prvom redu malim i srednje velikim ustanovama kulture omogućilo da brzo ponovo počnu da rade, posle obaveznog zatvaranja u vreme pandemije. Prema podacima nemačkog ministarstva kulture, interesovanje za program pomoć  je već u prvim nedeljama premašilo prvobitno izdvojenu sumu.

Program je pokrenut početkom maja i namenjen je muzejima, izložbenim prostorima i memorijalnim centrima, koncertnim i pozoršnim dvoranama kao i društveno-kulturnim centrima i domovima kulture. Predmet subvencije su ugradnja zaštitnih elemenata i optimizacija upravljanja posetama. Država će finansijski pomoći i digitalizaciju sadržaja u ustanovama kulture kao i osposobljavnje za mobilni rad zaposlenih.

Muzeji, pozorišta, bioskopi i druge slične ustanove zatvoreni su širom Nemačke sa početkom pandemije da bi se sprečilo širenje novog korona virusa. Savezne pokrajine su do sada veoma različito odmakle kada je reč o ponovnom otvaranju tih objekata.

Ponovni početak rada podrazumeva realizaciju koncepcija za očuvanje fizičke distance među posetiocima. Tako, na primer, pozorišta izostavljaju pojedina sedišta ili cele redove sedišta, gosti se u objekte uvode različitim putevima, ili se ugrađuju elementi za razdvajanje gledaca.

Program je prvenstveno zamišljen za finansiranje građevinskih i arhitektonskih prepravki, a iz paketa je po ustanovi kulture predviđena dotacija visine od 10.000 do 50.000 evra. Iz Ministarstva kulture nemačkoj novinskoj agenciji Dpa je rečeno da će program, ukoliko bude potrebno, biti proširen i iznad sada planiranih 20 miliona evra.

Ministarka Griters je za dnevnik Rajniše post (Rheinische Post) rekla da je za tri nedelje od pokretanja programa stiglo više od 1.000 zahteva . "Naš hitni program je bio pun pogodak", rekla je političarka iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Ona je naglasila da je osnovni cilj da se što većem broju ustanova kulture pomogne da ponovo počnu da rade.

Vladin program pomoći naišao je, međutim, i na ozbiljne kritike.

Tako je šefica partije Levica Katja Kiping zatražila hitnu zaštitu i za slobodnu kulturnu scenu. Ona upozorila da zbog otkazivanja svih velikih kulturnih manifestacija planiranih za naredno leto, preti "kulturni pomor nezapamćenih razmera".

"Slobodnim umetnicima, koji su i pre korona virusa jedva preživljavali, kulturnim manifestacijama i organizatorima iza kojih ne stoje predstavnici velikog kapitala, preti bankrot", rekla je Kiping.

Ona je predložila da država preuzme gubitke izazvane otkazivanjem kulturnih manifestacija i primeni regulativu o skraćenom radnom vremenu koja je važila za zaposlene koji nisu radili u vreme pandemije. To bi značilo da umetnici i organizatori od savezne vlade dobiju 60%, a ako je reč o domaćinstvima sa decom, 67% izgubljene zarade.

Nemački savet za kulturu upozorio je ranije da je nepravedno i to što savezne pokrajine primenjuju potpuno različite programe vanredne pomoći umetnicima, ocenjujući da za takvo šarenilo ne postoji nikakvo opravdanje i da je tu oblast potrebno regulisati na saveznom niovou.

U Nemačkoj je 2018. godine bilo registrovano ukupno nešto više od  6.700 muzeja, više od 7.600 javnih biblioteka, oko 150 javnih pozorišnih kuća sa oko 800 pozornica i gotovo 1.000 privatnih pozorišta i pozorišnih trupa. U toj zemlji je u oblasti kulture bilo zaposleno oko 1,3 miliona ljudi, odnosno 3,1% svih zaposlenih, a od tog broja 495.000 osoba se vodilo kao slobodni umetnici.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP