Plan za obnovu EU posle pandemije, koji je po mnogim ocenama presudan po budućnost Unije, podelio je njene članice kad je u pitanju solidarnost i vidjenje ekonomskih i političkih načela EU, odnosno da li "štedljivi" bogati treba da finansiraju oporavak "trošadžija".

Ozbiljan sukob oko suštine plana izbio je između Italije, kao zemlje posebno pogođene pandemijom, i Holandije kao predstavnice "štedljive"struje. Većina Italijana, njih 58%, smatra da treba bojkotovati proizvode i usluge "sebičnih Holanđana", pokazuje istraživanje javnog mnenja u Italiji uoči najavljenog predloga Evropske komisije o fondu za oporavak privreda i zdravstva EU od pogubnih posledica epidemije korona virusa.

Jer jedni podržavaju francusko-nemački predlog da se za oporavak najugroženijim zemljama, Italiji i Španiji posebno, najviše odobri od zajedničkih 500 milijardi evra mahom nepovratnih sredstava -"poklona".

Tome se suprotstavlja  grupa bogatih "štedljivih" članica EU, Holandija, Danska, Austrija i Švedska, koje zahtevaju da se pomoć da kroz samo doduše povoljne kredite, ali uslovljene strukturalnim reformama i trošenjem onoga što se zaradi.

"Trošadžije", kako ih optužuju "štedljivi", kažu da oni, posebno Španci i Italijani, nisu bili neodgovorni u trošenju budžeta i državnih para pa zato zapali u privrednu i društvenu katastrofu, već ih je strašna epidemija korona virusa mnogo teže pogodila i uništila njihove privrede i zdravstvo nego neke članice EU.

Austrijski list "Prese" smatra da nije valjan argument da bogate članice EU zato što imaju velike viškove u izvozu u ostatak Unije, a posebno u "trošadžije", treba da njima vraćaju deo zarade i to poredi s logikom američkog predsednika Trampa i pokretanjem "trgovinskog rata" sa zemljama koje, poput EU i Kine, više izvoze nego što uvoze iz SAD.

Italijanski list "Stampa" upozorava da je to "slepilo" a ne "štedljivost" i kaže da bi cela Unija zapala u krizu opstanka, ako bi bilo prepušteno da jednostavno propadnu mnoge članice evrozone.

Analitičari u EU su podeljeni i prema interesima koji se prelamaju, a uz ocene da bi propašću privreda, zdravstvenih sistema i ogromnim politicckim poremećajima koje bi to izazvalo, sama Unija prestala da postoji kakva jeste.

Jasno je da bi i za "štedljive" propala izvozna tržišta, ogrome armije nezaposlenih bi i medju bogatim i medju manje imućnim članicama EU postale plen nedemokratskih, populističkih, autoritarnih sirena koje nude "laka rešenja", koja opasno sećaju na prošlost Evrope.

Mediji, analitičari i političari u EU su ocenili kao veliki, možda "istorijski zaokret" u dosad, kako se to videlo, uskogrudoj politici Nemačke prema budućnosti Unije, pošto je nemačka kancelarka Angela Merkel zajedno s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, velikim zagovornikom solidarnosti, jačanja jedinstva i ugasle svetske uloge Unije, izašla s predlogom da se zajedničkim Fondom oporavka od epidemije u ravni cele Unije preuzme zaduživanje i otplata 500 milijardi evra.

Nemačko-francuski predlog, o kojem će konačni predlog dati Evropske komisija koja se o tome posavetovala sa svim partnerima u EU, sadrži i stavke da je to pomoć na samo dve godine, "uz temeljitu procenu kojim regionima i sektorima su ta sredstva potrebna".

Novac se može koristiti za ekonomski rast veoma korisnih sektora istraživanja i inovacija, za zdravstvo, prelazak privrede EU na "zeleni plan" i digitalizaciju, što je i zalog velikog strategijskog plana izgradnje Evropske unije kao ravnopravnog takmaca svetskim moćnicima, Americi i Kini.

Berlin i Pariz kroz stav da u budžet EU ugrađeni Plan oporavka mora biti "vezan za poštovanje pravne države i temeljnih prava" šalje i poruku "suverenistima", članicama na istoku EU, koje nisu zadovoljne tim Planom jer strahuju da bi to moglo imati loše posledice po njihova dosadašnja prava na povlačenje zamašnih sredstava iz strukturnih i kohezionih fondova Unije.

A da je korona virus zapretio posledicama "biblijskih razmera", kako je upozorio i visoki predstavnik EU Žozep Borel, govori i izjava Bruna le Mera, ministra ekonomije Francuske, jedne od najmoćnijih i najbogatijih država Evrope, da bi bez osetne potpore države i EU veliki francuski proizvođač automobila "Reno" jednostavno morao proglasiti bankrot.

Nemački nedeljnik "Špigl" zaključuje da je Nemačka zajedničkim predlogom s Francuskom za Fond oporavka EU "učinila istorijski korak za Uniju i uputila snažan znak solidarnosti bogatih s onima slabijima".

Izvor: Beta

Foto: Evropski parlament