Dok vođstvo NATO traži da taj vojno-politički pakt postane takođe svetski politički centar odlučivanja zarad suprotstavljanja Kini i odbrane poretka i interesa Zapada i njihovih saveznika, Evropska unija se u prelomnom trenutku bitnih globalnih promena našla uklještena između Kine i nepouzdanog saveznika Amerike i sad gradi ekonomski, tehnološki i vrednosni "kineski zid" prema Pekingu.

Angela Merkel, kancelarka Nemačke koja od jula preuzima predsedništvo EU, imala je nameru da u susretu s najvišim kineskim zvaničnicima razjasni do koje mere se mogu na obostranu korist urediti ekonomsko-trgovinski i svi drugi odnosi dve strane, ali je ipak odložila susret čelnika EU s kineskim predsednikom Si Djinpingom koji je bio planiran za septembar u Lajpcigu.

Nemačka kancelarka se ne slaže s Vašingtonom da Kinu treba izolovati i svi evropski lideri su zauzeli stav da Kina jeste "sistemski rival", ali i neophodan "strategijski partner".

Štaviše, kako ukazuje nemački nedeljnik Špigel, "mnoge evropske države, posebno one na istoku i jugu kontinenta, smatraju da Kina mora ostati trgovinski partner, kineske investicije u Grčku i Italiju su tamo ocenjene kao dobrodošle, dok je mađarski premijer Viktor Orban mišljenja da je privlačan ne samo kineski ekonomski, već i autoritarni društveni model".

Tamni oblaci su se ipak nadvili nad odnose s Pekingom, mada EU u Kini ne vidi opasnost po svetski mir, za razliku od čelnika NATO Jensa Stoltenberga, a naročito Vašingtona.

Evropljani bi prevashodno da urede pravila ekonomske, trgovinske, bezbednosne igre s Pekingom u kojem vide "sistemskog rivala" i trgovinskog takmaca, ali i saveznika u nastojanju da se održi multilateralni svetski poredak, utemeljen na poretku UN, a ne nametanja moći samo jedne svetske sile ili cepanja planete na geopolitičke interesne sfere.

To je upravo ponovio za spoljne poslove EU zaduženi Žozep Borel posle video sastanka s šefom kineske diplomatije Veng Jiem, objasnivši da "sistemski rival" može značiti i to da Evropljani u kineskom prodoru u  EU vide i cilj da se nekim članicama Unije i državama na Balkanu ukaže na alternativu kineskog društveno-političkog modela, uspešnog državno-partijskog kapitalizma koji je napravio neviđen ekonomski, tehnološki i vojni uspon za poslednjih dvadesetak godina i Kinu preobratio u glavnu svetsku silu uz SAD.

Tu se strategijska viđenja EU potpuno sučeljavaju s kineskim modelom, jer mnogi Evropljani misle da je to suprotno vrednostima i poretku evropske, zapadne demokratije utemelljenim na višepartijskom sistemu, nezavisnim institucijama vlasti, političkim i ljudskim slobodama.

Iako se obe strane zalažu za multilateralni svetski poredak, Evropljani napominju da se tu sudaraju pogledi s Pekingom oko univerzalnosti i nedeljivosti prava čoveka, Konvencije UN o pomorskom pravu, uključujući nejasnu, zategnutu situaciju u Južnom kineskom moru.

Francuski list Mond je primetio da "Kina uvek tvrdi da brani multilateralizam, ali pod svojim uslovima, a ključ je da to omogući da nastavi širenje svog ekonomskog upliva".

Ali EU na svetskom planu ima s Pekingom i podudarne stavove oko, naprimer, međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom i neprikladnosti američkih sankcija, takođe je za EU važna kineska podrška svetskom sporazumu za smanjenje zagađenosti planete.

Borel i uticajni evropski komesar za jedinstveno tržište Tjeri Breton su 10. juna u zajedničkom uvodniku u pariskom dnevniku Figaro predočili da je "prošlo vreme pomirljive, ako ne i naivne Evropske unije".

Oni su stavili do znanja da kriza korona virusa donosi velike promene u odnosu snaga u svetu i "snažno u središte stavlja autonomiju, suverenitet Evropske unije, njen položaj kao svetskog geopolitičkog činioca, naročito zbog sve veće zategnutosti u odnosima SAD i Kine".

Odražavajući besumnje mišljenja većine članica EU, Borel i Breton, snažni zagovornik tehnološkog suvereniteta Evrope, investicija u sopstvene visoke tehnologije i inovacije, naglašavaju da "meka moć" EU ni izdaleka više nije dovoljna i da Unija mora dobiti i "snažnu moć" na svim poljima, uz razvoj evropske odbrane.

Evropska unija sada odlučno kreće ka razvoju sopstvene vrhunske veštačke inteligencije, sistema 5G, svemirske i vojne tehnologije.

U svemu tome se EU u svetskoj ravni ukršta s Amerikom, Rusijom i posebno Kinom koja je preko svog poduhvata "pojas i put" ozbiljno prodrla na evropsko tržište, investicijama u infrastrukturu naročito na istoku EU i na Balkanu, zakupom velikih luka u Uniji, kupovinom ili ulaganjem u neke visokotehnološke firme i plasmanom Huavej internet mreže 5G.

Evropljani, naročito Nemci i Francuzi su sad stavili rampu na kupovine "osetljivih tehnologija" i strategijskih evropskih preduzeća od strane firmi izvan EU, a to se najviše odnosi na Kinu.

Evropljani posebno žele da spreče prodor Kine u strategijske tehnološke centre i kompanije, odnosno da kineske kompanije iza kojih stoji država naročito sad posle krize korona virusa pokupuju mnogo jeftinije evropske "paradne konje" u razvoju visokih tehnologija.

I, što posebno brine evropsku dvadesetsedmoricu, da zaustave sve veći trgovinski deficit u razmeni s Kinom, privole Peking da otvori mnogo više kinesko tržište za evropske proizvode, kao i da se konačno sklopi za to bitan kinesko-evropski sporazum o garantovanju intelektualnog vlasništva, kao i investicija i pristupa evropskih preduzeća kineskim javnim tenderima.

Izvor: Beta

Foto: European Commission