Radovi na osam projeketa u železničkom, vodnom i drumskom saobraćaju koji vrede više milijardi evra kasne a njihova cena znatno premašuje budžet, navodi se u novom izveštaju EU revizora. Istovremeno se upozorava da neki od tih vodećih projekata možda neće biti ekonomski održivi, kao što se prvobitno tvrdilo.

Evropski revizorski sud (ECA) u novom izveštaju je analizirao napredovanje izgradnje četiri železničke pruge, jednog vodnog puta, jednog autoputa i dve multi-modalne veze koje pokrivaju 13 zemalja.

Kako su utvrdili revizori, izgradnja tih osam projekata kasni u proseku 11 godina, pri čemu kod šest postoji ozbiljna opasnost da ne budu završeni i pušteni u saobraćaj do 2030, što je rok do koga bi "jezgro (transportne) mreže" EU trebalo da bude završeno.

Istovremeno su troškovi porasli za 17 milijardi evra zbog promena dizajna i obima, kao i nepravilnosti kod sprovođenja. U slučaju projekta Kanal Sena-Severna Evropa budžet je gotovo utrostručen.

"Članice EU koriste različite procedure kod izvođenja radova i različitom brizinom sprovode projekte. Podrška i protivljenje projektima takođe se razlikuje od zemlje do zemlje i politički prioriteti se menjaju tokom vremena", navodi se u izveštaju.

Kako dodaju revizori, slaba koordinacija između vlada glavni je razlog za građevinske probleme. Oni takođe kritikuju Evropsku komisiju što se "distancirala" od svega i što ne čini sve što može da projekti napreduju po planu.

Navodi se i da zemlje učesnice u projektima rade svoje procene i često dovode u pitanje podatke drugih, što se najbolje vidi na primeru izgradnje tunela ispod Alpa i pruge Lion-Torino. Evropska komisija za te projekte još nije uradila svoje analize.

Revizori upozoravaju da neki projekti, poput brze pruge koja će povezati baltičke zemlje, možda na kraju neće biti ekonomski održivi jer nisu urađene projekcije broja putnika i količine tereta koji bi se tuda prevozili.

Na predstavljajnju izveštaja revizori su objasnili "da se očekuje 4,6 miliona putnika godišnje, što je znatno manje  od devet miliona, što je standard za pruge velike brzine".

Obim sufinansiranja koji je EU ponudila za baltičku brzu prugu znači, prema trenutnim procenama, da bi trošak za poreske obveznike mogao da dostigne šest milijardi evra, rekao je jedan viši revizor novinarima.

Istovremeno se Rumunija pokušavajući da završi autoput A1, od Bukurešta do mađarske granice, u dužini od 580 kilometara, suočava sa velikim problemima, uključujući birokratske prepreke.

U izveštaju se ukazuje da su za svaku sedam kilometara dugu deonicu autoputa potrebne nove građevinske dozvole i da su zbog lošeg planiranja dva dela puta nepravilno povezana pa su morali da ih sruše. "Na taj način je protraćeno 3,7 miliona evra novca EU", zaključili su revizori.

ECA nije jedina institucija koja nadgleda mega projekte - trošenje novca i rokove izgradnje kontrolišu i nacionalni revizori.

Tim EU revizora kaže da su baltičke zemlje detaljno pregledale projekat pruge za vozove velike brzine i zaključile da bi mogao da kasni još četiri godine. Takođe austrijske vlasti kažu da bi mogao da bude prekoračen rok za izgradnju tunela između Austrije i Italije koji treba da bude jedan od najdužih železničkih tunela u svetu. 

Zeleno po strani

Glavni cilj nekih mega projekata je da mobilnost u EU postane više održiva, međutim, izgleda da su i ekološki efekti precenjeni, navode revizori.

Pristalice pruge Lion-Torino ističu potencijal za smanjenje emisije ugljen dioksida zahvaljujući izmeštanju transporta sa drumskog na železnički. Međutim, količina zagađenja koja će nastati tokom izgradnje znači da će biti potrebne godine da se do toga stigne.

Prema revizorima, brojni faktori ukazuju da je projektovani obim saobraćaja precenjen i u izveštaju se upozorava da bi, ako se odstupanje pokaže značajnim, moglo da prođe pola veka dok projekat ne počne da pokazuje pozitivne ekološke efekte.

Sredstva koja se EU obavezala da obezbedi su značajna - 1,22 milijarde evra ukupno. Brisel je već platio 621 miion evra za izgradnju koja sada kasni 15 godina i jedan je od najgorih primera u izveštaju.

Evroposlanici su inače 2017. tražili od revizora da kontrolišu sve transportne projekte čija je vrednost veća od milijardu evra.

U izveštaju se navodi da Komisija treba da "zahteva bolje analize pre nego što odluči da obezbedi sufinansiranje mega projekata" i "revidira i primeni postojeće alate za dugoročno planiranje".

Revizori kažu i da Komisija, prema važećim pravilima, nema na raspolaganju mnogo instrumenata ali da postojeće treba da koristi bolje.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/Vlada Srbije/Slobodan MILJEVIC