U drugom krugu predsedničkih izbora Poljaci su tesnom većinom glasova od 51,2% na još jedan petogodišnji mandat izabrali kandidata vladajućih konzervativaca, dosadašnjeg predsednika Andžeja Dudu, saopštila je 13. jula Državna izborna komisija na osnovu glasova sa preko 99% birališta.

Duda je osvojio 10,4 miliona glasova od ukupno skoro 30 miliona registrovanih birača u Poljskoj, a opozicioni gradonačelnik Varšave iz liberalne Građanske platforme Rafal Tšaskovski 9,9 miliona, što mu prema preliminiranim rezultatima daje 48,79% glasova.

Na izbore 12. jula je izašlo rekordnih 68,12% biračkog tela, što je drugi po veličini odziv Poljaka da glasaju. Veća izlaznost je bila samo na predsedničkim izborima 1995. godine, kada je postkomunista Aleksandar Kvašnjevski pobedio legendu otpora Poljaka komunističkom režimu, prvog slobodno izabranog predsednika Poljske Leha Valensu.

"Ovo je rekord izlaznosti na predsedničkim izborima u 21. veku", kazao je predsednik Državne izborne komisije Silvester Marćinak.

Apeli vlade i uveravanja premijera Mateuša Moravjeckog da je epidemija virusa korona već prošla i da je bezbednije da izađu na birališta nego da odu u radnju mobilisala je starije Poljake, žitelje sela zahvaljujući čijim glasovima je Duda odneo tesnu pobedu.

Nada da će ovi izbori zaustaviti zahuktali voz reformi zbog kojih je vladajuća stranka Pravo i pravda u sporu sa Evropskom unijom, ali i delom svojih građana, od 2016. godine i da će Poljska dobiti predsednika koji ne potpisuje poslušno sve šta mu na sto stavi vlada izveli su na izbore masovno i birače u velikim gradovima, mlade i grupu do 40 godina, sa višim obrazovanjem, koji su svoje glasove dali Tšaskovskom.

Masovno je glasala i poljska dijaspora.

Poljaci na letovanju u Splitu, u Hrvatskoj čekali su i više sati u dugim redovima da glasaju u konzulatu, čak i nakon zatvaranja birališta, pošto je odlučeno da će moći da glasaju svi koji su do trenutka zatvaranja u 21.00 stali u red, pa se u Splitu tako glasalo čak i posle ponoći.

Pobeda Andžeja Dude znači veliko olakšanje za vladajuće poljske konzervativce, jer mogu da nastave i zacementiraju kontroverzne reforme insitutacija, kako je u večenjim satima 12. jula najavio ministar pravde Zbignjev Žobro, pre svega da dovrše reformu pravosuđa, ali takođe da se late medija sa stranim kapitalom koji nisu provladini.

Lider Prava i pravde Jaroslav Kačinjski već je najavio da će biti nužno da ih otkupi poljski kapital od stranih vlasnika, pošto nacionalizacija zbog toga što je Poljska u EU nije moguća. On je kao primer zemlje gde su se strani vlasnici povukli iz medija naveo Češku, gde, međutim, nijedna vlada nije nikada nastojala da protera strani kapital, a nastupila je opasna oligarhizacija medijske scene pošto su medije pokupovali češki tajkuni, na čelu sa premijerom Andrejom Babišom.

Za razliku od Poljske gde je vlada 2016. preuzela kontrolu nad do tada javnim radio i tv servisima i poljskom novinskom agencijom PAP, Češka ima jaku nezavisnu i Češku televiziju i Češki radio i agenciju ČTK.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP