Lideri 27 zemalja Evropske unije postigli su u ranim jutarnjim satima 21. jula, petog dana samita, dogovor o planu za oživljavanje ekonomije koja je ugrožena epidemijom korona virusa. Uz sporazum o narednom višegodišnjem budžetu i planu za oporavak od posledica pandemije, lideri su se, prema rečima Šarla Mišela, složili i da dodelu finansijske pomoći uslove poštovanjem vladavine prava.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel napisao je posle maratonskih pregovora na Tviteru da je postignut dogovor kratkom porukom "Dogovor!" (Deal!).

Francuski predsednik Emanuel Makron je sa svoje strane na Tviteru napisao da je to "istorijski dan za Evropu".

"Imamo dogovor i to dobar dogovor! EU nikada nije tako ambiciozno želela da investira u budućnost sa budžetom (2021-2027) od 1.074 milijardi evra i fondom za oporavak ekonomije od 750 milijardi", rekla je belgijska premijerka Sofi Vilmes.

Na samitu koji je počeo 17. jula postignut je dogovor posle "bitke" takozvane štedljive četvorke koju čine Holandija, Danska, Švedska i Austrija, s jedne strane, i Francuske i Nemačke koje su predložile plan ekonomskog oživljavanja od 750 milijardi evra.

Od tih 750 milijardi evra, 390 milijardi evra će biti namenjeno za subvencije državama koje su najviše pogođene pandemijom korona virusom i to će biti zajednički dug EU.

Tome se protivila štedljiva četvorka, kojoj se priključila i Finska. Mišel ih je ubedio tako što je od predviđenih 500 milijardi evra, koliko je bilo ponuđeno u francusko-nemačkom planu, tu sumu smanjio na 390 milijardi.

Ključni problem tokom četiri dana samita bio je taj što su se zemlje bogatog severa EU, posebno "štedljiva četvorka", protivile načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratne pomoći a ne kredita.

"Evropa u celini sada ima veliku priliku da izađe snažnija iz krize. Napravili smo istorijski korak i svi možemo da budemo ponosni. Ali, pred nama je još jedan važan korak. Pre svega, sada moramo da radimo sa Evropskim parlamentom da osiguramo sporazum", rekla je predsednica EK Ursula fod der Lajen.

Mišel: Prvi put pomoć uslovljena poštovanjem vladavine prava

Lideri EU prvi put su odlučili da dodelu finansijske pomoći uslove poštovanjem demokratskih vrednosti prema dogovoru o ekonomskom oporavku, izjavio je predsednik Evropskog saveta.

"Budžet EU prvi put u istoriji povezuje ciljeve primene mera u borbi protiv klimatskih promena i poštovanje vladavine prava sa dodelom finansijske pomoći", rekao je Mišel na konferenciji za novinare posle teških pregovora o budžetu i planu ekonomskog oporavka Unije.

Predsednica Evropske komisija izjavila je da je EK predložila instrument koji će preduzimati mere u slučaju kršenja vladavine prava.

Prema njenim rečima, potrebno je zaštiti finansijske interese EU i uvesti strože kontrole raspodele finansijske pomoći i fondova Unija, prenoi AFP.

Prema predloženom instrumentu, svaku meru suspendovanja ili eventualnog smanjenja finansijske pomoći zbog kršenja vladavine prave u nekoj zemlji, treba najpre da odobri većina zemalja članica EU kako bi stupila na snagu.

Mađarska i Poljska su posebno na meti jer je EU protiv njih ranije pokrenula procedure zbog narušavanja evropskih pravnih i demokratskih vrednosti.

Šta je dogovoreno

Novi višegodišnji budžet EU za period 2021-2027. ojačan programom Naredna generacija biće, kako navodi Evropski savet, glavni instrument za sprovođenje paketa za oporavak i borbu protiv socio-ekonomskih posledica pandemija korona virusa.

Obim budžeta od 1.074 milijarde evra omogućiće EU da ostvari dugoročne ciljeve i zaštiti pun kapacitet plana za oporavak, naveo je Evropski savet i dodao da budžet pokriva sledeće oblasti potrošnje: jedinstveno tržiše, inovacije i digitalizacija, kohezija, otpornost i vrednosti, prirodni resursi i životna sredina, migracije i upravljanje granicama, bezbednost i odbrana, susedstvo i svet, i evropska javna administracija.

Istovremeno će fond za oporavak pružiti EU neophodno oruđe da odgovori na izazove povezane sa pandemijom.

Kako je dogovoreno, Komisija će moći da se zaduži do 750 milijardi evra na tržištu. Ta sredstva će moći da se koriste za vraćanje zajmova i troškove koji se usmeravaju kroz budžetske programe. Kapital pozajmljen na finansijskim tržištima biće otplaćen do 2058. godine.

Sredstva će biti alocirana kroz sedam programa - Fond za oporavak i otpornost, ReactEU, Horajzon Evropa, InvestEU, Ruralni razvoj, Fond za tranziciju i RescEU.

Iz paketa će 390 milijardi evra biti distribuisano kao besporvratna sredstva a 360 milijardi u vidu zajmova.

Makron i Merkelova pozdravili dogovor

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pozdravili su "istorijski dan" u Evropi posle dogovora o planu ekonomskog oporavka EU postignutog petog dana samita lidera Unije u Briselu.

"To je istorijska promena za našu Evropu i našu zonu evra. Učinjen je veliki korak", rekao je Makron na konferenciji za novinare i dodao da je za dva meseca "izgrađen konsenzus kako bi do sada neviđeni plan o ekonomskom oporavku postao stvarnost", prenosi AFP.

Angela Merkel je rekla da oseća "veliko olakšanje posle teških pregovora" i dodala da je Evropa ipak pokazala da "može zajednički da deluje".

"To je važan signal koji je iznad Evrope. To je odgovor na najveću krizu s kojom se Unija suočava od njenog nastanka", rekla je nemačka kancelarka.

Španski premijer Pedro Sančes izjavio je da je to "veliki dogovor za Evropu" i nazvao ga "pravim Maršalovim planom".

Premijeri V4 zadovoljni dogovorom

Premijeri Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske zadovoljni su kompromisom o Fondu solidarnosti Evropske unije za saniranje posledica ekonomske krize povodom pandemije virusa korona, svotama koje su namenjene njihovim zemljama iako nisu uspeli da iz dogovora nestane uslovljavanje pomoći poštovanjem pravne države.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je novinarima u Briselu nakon samita EU, da se Višegradska grupa izborila za ono do čega joj je najviše stalo i da je postignut dogovor sa pravnim službama da mehanizam koji će biti izrađen istovremeno podleže odobrenju Evropskog saveta.

"Kao Višegradska grupa izborili smo se za ono do čega nam je najviše stalo. Nema neposredne veze između valjane pravne države i budžetskih sredstava. Evropski savet, tamo je to jasno napisano - to je konsenzus. Ništa se tu neće dešavati bez saglasnosti Mađarske, bez saglasnosti Poljske, bez saglasnosti Višegradske grupe", kazao je Moravjecki.

Mađarski premijer Viktor Orban takođe je naglasio da dogovor sa samita znači da neće biti nikakve veze između pravne države i budžetske discipline, međutim predsednik Evropskog saveta kao veliki uspeh obznanio je upravo to što premijeri negiraju, a to je da je prvi put u istoriji poštovanje pravne države kriterijum u odlučivanju za dotacije iz budžeta.

"Prvi put u evropskoj istoriji naš bužet će na jasan način biti povezan sa našim klimatskim ciljevima, prvi put je poštovanje valjane pravne države kriterijum odlučivanja u budžetskim troškovima", kazao je Mišel.

Po oceni poljskih pravnih eksperata i politikologa, tekst dogovora koji su postigli premijeri 27 članica EU jasno govori o tome da postoji uslovljavanje isplata iz budžeta EU time da članice poštuju pravnu državu.

"Jasno se vidi po prvi put u istoriji ta veza poštovanje valjane pravne države i izdaci. Gest ka Poljskoj i Mađarskoj je bio taj da je ta formulacija razvodnjena tako da se Poljska i Mađarska slože", kazao je poljskoj privatnoj televiziji TVN24 politikolog sa Varšavskog univerziteta Kamil Zajončkovski.

Pravnik Robert Gžeščak sa Katedre za evropsko pravo Varšavskog univerziteta upozorio je da živimo u dva paralelna sveta - svetu pravnog dokumenta i svetu izjava najviših zvaničnika.

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/European Council/DARIO PIGNATELLI