Zemlje koje prednjače po broju umrlih od Kovida-19 nisu ni najsiromašnije, ni najbogatije, čak ni najgušće naseljene u svetu. Ipak, imaju nešto zajedničko - vode ih populisti, "neukalupljeni lideri".

Populizam znači politike koje su popularne u narodu a ne među elitama i ekspertima. Američki predsednik Donald Tramp, britanski premijer Boris Džonson, brazilski predsednik Žair Bolsonaro, kao i indijski premijer Narendra Modi i meksički predsednik Andres Manuel Lopes Obrador, dovode u pitanje stari poredak obećavajući masama socijalne beneficije i odbacujući estblišment.

Međutim, u borbi protiv nove bolesti, razorne politike populista pokazale su se mnogo slabije od liberalnih demokratija u zemljama poput Nemačke, Francuske i Islanda u Evropi ili Južne Koreje i Japana u Aziji.

"Reč je o krizi javnog zdravlja čije rešenje zahetva stručnost i nauku. Populisti po prirodi... preziru stručnjake i nauku i vide ih kao deo establišmenta", rekao je predsednik vašingtonskog tink tenka Međuamerički dijalog Majkl Šifter.

"Populistička politika veoma otežava sprovođenje racionalnih politika kojima se zaista rešava problem ili se barem krizom upravlja efikasnije", istakao je Šifter, prenosi AP.

Lideri SAD, Brazila, Velike Britanije i Meksika su ljudi koji su skeptični prema naučicima i koji su na početku pandemije umanjivali opasnost od bolesti. Polovina ukupno umrlih od Kovida-19 u svetu (više od 689.000 ljudi) dolazi iz te četiri zemlje, prema statistikama Univerziteta Džons Hopkins. Samo u SAD do sada je umrlo više od 157.000 ljudi.  

"Pandemija i ekonomska kriza otkrile su cenu nekompetentnosti i to se upravo dešava", kaže politikolog Tomas Rajt iz američke istraživačke grupe Brukings institucije. Prema njegovom mišljenju, bolest "pogađa svako 'slabo' mesto koje populisti imaju", navodi se u analizi agencije AP.

U SAD i Brazilu su Tramp i Bolsonaro u početku minimizovali bolest, reklamirali lekove za koje nije dokazano da pomažu i raspravljali se sa naučnicima i zdravstvenim zvaničnicima. Umesto da oni donesu i sprovode dosledne strategije borbe protiv Kovida-19 u svojim zemljma, često su epidemijom upravljali drugi državni zvaničnici i lokalni lideri.

U Britaniji je Džonson kasnio sa zatvaranjem radi sprečavanja širenja epidemije koja je već pogodila evropski kontinent. On je međutim postao mnogo ozbiljniji nakon što se i sam razboleo i nakon što se i sam "borio za vazduh".

U Indiji je Modi agresivno odgovorio na korona virus zatvaranjem i drugim restriktivnim merama ali je i dovodio u sumnju podatke iz statistika njegove vlade, kontrolisao informacije i jedno vreme predlagao homeopatiju i narodne lekove za borbu protiv bolesti.

Preispitivanje prihvaćenih činjenica jedna je od karakteristika populističkih lidera. Druga je rizik od otuđivanja od svoje baze, npr. kada se ljudima govori da ostanu kod kuće ili da nose masku u javnosti. Treća karakteristika je unošenje podela koje otežavaju saradnju a četvrti je stil "bombastičnih" izjava i narativa koji se sviđaju širokoj javnosti.

Nakon što je pandemija pogodila Brazil, predsednik zemlje sa šestom po veličini populacijom u svetu Žair Bolsonaro umanjivao je njenu snagu, govorio da samo pojedinci sa visokim rizikom treba da idu u karantin i reklamirao lekove protiv malarije čije dejstvo na korona virus nije potvrđeno.

Bolsonarova administracija je u međuvremenu za borbu protiv efekata pandemije isplatila 22 milijarde dolara, na korist više od polovine brazilske populacije, prema podacima nadležnog ministarstva.

Slično kao što je Tramp potpisao čekove za građane na 1.200 dolara iz američke blagajne, Bolsonarova vlada je uradila sve što treba da oni koji dobiju novac znaju kome treba da se zahvale.

U Meksiku, gde je do sada umrlo više od 47.000 ljudi, Lopes Obrador nastoji da ponovo aktivira ekonomiju dok broj inificiranih još raste.

Naporima savezne vlade usprotivilo se nekoliko guvernera.

Lopes Obrador je nastavio da obilazi zemlju nedeljama nakon što je u Meksiku na kraju februara potvrđen prvi slučaj infekcije i da pokazuje ljudima amajliju koja ga, kako kaže, štiti.

Ni u Evropi korona virus nije pobeđen ali ni broj umrlih nije tako veliki kao u zemljama koje vode populisti.

Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je u Evropskom parlamentu rekla da evropski rezultati u borbi sa pandemijom pokazuju koristi od doslednog rukovođenja i upravljanja. U Nemačkoj je od Kovida-19 umrlo više od 9.000 ljudi.

Kancelarka, koja nastoji da zaustavi jačanje populista širom Evrope, izjavila je: "Populizam koji opovrgava činjenice pokazao je svoja ograničenja".

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP