U nekim delovima Nemačke završava se letnji odmor. U novoj školskoj godini nastava bi trebalo da se održava na normalan način. Ali situacija u školama svakako neće biti sasvim normalna, što pokazuje primer savezne pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija.

Mnogi roditelji i učenici ovih dana sa zanimanjem prate šta se događa u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji. Učenici u toj pokrajini na severoistoku Nemačke ove godine prvi počinju da pohađaju radovnu nastavu.

U 16 nemačkih saveznih država letnji školski odmor pada u različito vreme, u periodu od juna do septembra, kako ne bi svi đaci u isto vreme imali ferije. Meklenburg-Zapadna Pomernija bio je ove godine prvi na spisku, odmor je završio, i u toj pokrajini ovih dana počinje veliki eksperiment.

U 563 škole 152.700 učenika od ponedeljka do petka treba da pohađaju normalnu nastavu, sa najmanje četiri ili pet školskih časova dnevno. Ponovo će biti održavani i časovi muzičkog i fizičkog obrazovanja.

To je, prema oceni pokrajinskih vlasti, moguće zato što Meklenburg-Zapadna Pomeranija spada među nemačke pokrajine sa najmanjim brojem aktivnih slučajeva COVID-19, piše portal EURAKTIV Nemačka.

Ipak, situacija u školama će biti daleko od normalne. Stroge, u celoj zemlji obavezne mere higijene u školama treba da spreče širenje pandemije.

Pozdravljanje direktnim fizičkim kontaktom biće zabranjeno. Učenicima je sugerisano da izbegavaju da dodiruju lice rukama. Posle svakog časa učionice će biti temeljito provetravane. Učenici ne treba dodiruju rukohvate na stepeništima. A tu je naravno i nezaobilazno pranje ruku.

Dezinfekciona sredstva biće korišćena samo izuzetno, ali ni tada neće biti raspršivana, nego dodavana u vodu za pranje. Neće postojati obaveza nošenja maske. Nastavnici će moći besplatno da se testiraju na korona virus, prenosi Dojče vele (DW).

Novo je i to da će svi učenici biti organizovani na nov način. Po pravilu će dva godišta, na primer učenici svih 5. i 6. razreda, činiti posebnu grupu, koju će činiti i po nekoliko stotina đaka. Cilj je da se različite grupe učenika po mogućnosti ne sreću, iako će unutar samih grupa fizička distanca biti nepotrebna.

Da bi se to razdvajanje grupa obezbedilo, časovi za pojedine grupe biće održavani sa blagim vremenskim pomakom. Grupe će imati svoje odvojene "sektore" na školskim dvorištima, u garderobama i u menzama. Zamisao je da i u slučaju zaraze, samo određena grupa bude eventualno upućena u karantin, a da ostali nastave da pohađaju nastavu.

Takvo strogo razdvajanje grupa u školama preporučio je berlinski Institut Robert Koh, vladina agencija za kontrolu i prevenciju bolesti i najviši zdravstveni autoritet u Nemačkoj. Direktor tog instituta Lotar Viler naglasio je da je sada važno i da se obezbedi solidarnost razrednih zajednica, pošto se tako može smanjiti rizik zaraze i lakše pratiti lanac eventualne infekcije.

Onlajn kućna nastava, ili kako je vlasti Meklenburga nazivaju i "nastava na daljinu", u toj pokrajini treba da bude pre izuzetak, nego pravilo. "Dopunska nastava na daljinu odvijaće se prvenstveno kao digitalno učenje i služiće u prvom redu vežbanju i utvđivanju gradiva", saopštilo je lokalno ministarstvo obrazovanja.

"Pri tome stepen samoorganizovanog učenja, u zavisnosti od individualnih rezultata, treba da raste od osnovne škole, pa do viših razreda gimnazije",  što u praksi znači da će u prvom i drugom razredu osnovne škole samo tri od maksimalno 40 sati nastave nedeljno moći da bude na daljinu, dok će učenici od sedmog pa do devetog razreda već moći nedeljno da prate i do 26 časova nastave onlajn.   

Prema navodima ministarstva obrazovanja, onlajn nastavi se u prvom redu više pribeglo tamo gde nema dovoljno učiteljica i učitelja za školsku nastavu, pošto spadaju u rizične grupe. Namera je bila i da se postave temelji za slučaj rasplamsavanja zaraze, i proteklih sedmica je dosta tog urađeno kako bi onlajn nastava funkcionisala u tehničkom i organizacionom smislu.

U nemačkim školama se tako za onlajn učenje sada može koristiti i komercijalni nastavni sistem baziran na resursima i podacima uskladištenim u kompjuskom "oblaku", koji je razvijen u Norveškoj i u toj zemlji je na tržištu već 20 godina.  

Uz to je ovih dana iz digitalnog programa nemačke savezne vlade lokalnim zajednicama dodeljeno 10 miliona evra, za nabavku laptopova i druge tehničke opreme, koju će učenici moće da pozajme. Širom Nemačke u puno navrata je upozoravano da siromašniji učenici često nemaju kompjuter i zato ne mogu da učestvuju u onlajn nastavi.

Digitalno učenje nametnulo je još jedno pitanje - kako za to osposobiti nastavno osoblje koje često ni samo nije odraslo u kompjuterskoj eri. U međuvremenu je u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji oko 2.000 nastavnika prošlo onlajn kurseve. Pokrajina je u u svrhu kupila licencu od jednog start ap preduzeća iz oblasti obrazovne tehnologije (EdTech), koja, na primer, uključuje i obuku u onlajn didaktici.

Ukoliko bi u Nemačkoj došlo do novog talasa infekcije, o daljem toku događaja ne bi odlučivale škole, već pokrajinski ministri zdravlja. Pa i o tome da li će neki razred biti upućen u karantin, ili neka škola zatvorena. Političari su, međutim, saglasni da bi obimnije zatvaranje škola, kao što je bio slučaj u vreme pandemijskog "lokdauna", trebalo izbeći.

I mnogi lekari zalažu se za što normalniju nastavu. Delom i zato što su škole svrstane u srazmerno manje ugroženu kategoriju.

U saveznoj pokrajini Saksoniji u maju i junu je testirano 2.600 đaka i nastavnika, što je bila prva studija te vrste. Prema rečima rukovodioca studije, šefa Univerzitetske klinike u Lajpcigu Vilanda Kisa, među učesnicima istraživanja nije otkriven nijedan akutni slučaj infekcije korona virusom, a kod manje od 20 su u krvi pronađena antitela koja ukazuju na preležanu zarazu.

Kis smatra i da deca nisu posebno opasan izvor zaraze za odrasle osobe. On je zato protiv potpunog teritorijalnog zatvaranja škola u slučaju novog razbuktavanja zaraze, pošto bi to bilo loše za razvoj dece i izazvalo štetne fizičke i pshičke posledice. Njegovo mišljenje nije usamljeno - deli ga i  Savezna lekarska komora Nemačke.

Izvor: EURACTIV.de

Foto: AP