Evropska centralna banka (ECB) je odlučna da podrži ekonomiju zone evra u krizi zbog korona virusa a kao glavno oruđe koristiće obilnu kupovinu obveznica, istakao je vodeći ekonomista te banke Filip Lejn.

Lejnova izjava verovatno će podići očekivanja na tržištu da ECB poveća svoj Program hitnih kupovina zbog pandemije (PEPP) od 1,35 hiljada milijardi evra već u septembru, kada centralne banke ažuriraju ekonomske prognoze.

Vodeći ekonomista ECB upozorio je da potpuni ekonomski oporavak zone evra zahteva duže vreme, kao i podsticaje i ECB i vlada, kako bi se kompenzovali pad prihoda domaćinstava i gubitak radnih mesta.

"Iako se beleži neki oporavak ekonomskih aktivnosti, nivo pada i dalje je izuzetno visok a izgledi su veoma neizvesni", napisao je Lejn u blogu i dodao da je "ECB sa svoje strane posvećena da pruži potrebni monetarni stimulans".

Lejn je ovim oglašavanjem prekinuo tišinu o politici ECB koja je trajala od sredine jula, kada je predsednica te banke Kristin Lagard održala konferenciju za štampu. Od tada indikatori ukazuju na oporavak nakon rekordnog pada u drugom kvartalu.

Međutim, novi rast broja slučajeva inficiranih korona virusom u SAD pomogao je da evro ojača do najvišeg nivoa prema dolaru od sredine 2018, na 1,1908 dolara za evro, što nije dobra vest za zonu evra koja zavisi od izvoza.

To je podstaklo spekulacije na tržište o povećanju programa kupovina od strane banke, koji je povećan i produžen u junu. Lejn je rekao da će svaka izmena te šeme zavisiti od perspektiva inflacije.

Izgledi inflacije imaju centralnu ulogu u određivanju odogovarajuće monetarne politike, rekao je Lejn.

U međuvremenu podaci pokaju da je od napora ECB da podstakne korona virusom ugoženu ekonomiju najviše koristi imala Italija.

ECB je u okviru PEPP kupila 36 milijardi evra vredne italijanske državne obvezice čime je udeo Italije u šemi dostigao 19,6% u odnosu na kvotu za tu zemlju od 17%.

Inače, dok vlade zemalja zone evra ubacuju gotovinu u svoje ekonomije od početka epidemije korona virusa, Italija je u krizu ušla sa već visokim javnim dugom i slabim ekonomskim rastom.

Rim za 2020. planira budžetski deficit od gotovo 12% nacionalne proizvodnje a javni dug se procenjuje na 157,6% BDP.

Izvor: EURACTIV.com with Reuters

Foto: Pixabay.com