Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je libanskom premijeru Hasanu Dijabu hitnu pomoć EU u visini od 33 miliona evra posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci. Pomoć je najavio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je rekao da će narednih dana biti održana donatorska konferencija za Liban.

Fon de Lajen je u telefonskom razgovoru sa Dijabom 6. avgusta rekla da će Komisija u zavisnosti od procene humanitarnih potreba razmotriti i druge vidove pomoći Libanu. Ona je rekla da bi EU mogla da stavi na raspolaganje dodatnu medicinsku opremu i jedan vojni brod sa helidromom za zbrinjavanje povređenih.

Već dan posle eksplozije, koja se dogodila 4. avgusta, EU je u Bejrut uputila više od 100 obučenih spasilaca i medicinsku opremu, a Fon der Lajen je u telefonskom razgovoru Dijabu obećala i dugoročnu pomoć za obnovu Libana i ponudila slanje dodatnih timova, između ostalog i stručnjaka za hemijsku, biološku i atomsku zaštitu, saopštila je EK.

U Bejrutu je i tim od 22 francuska istražitelja počeo je da traži dokaze i tela posle smrtonosne eksplozije. Francuski forenzički stručnjaci saopštili su 7. avgusta  da na osnovu dosadašnjih informacija izgleda da je eksplozija bila "nesrećan slučaj", ali da je suviše rano da se to sa sigurnošću kaže.

Spasilački timovi koji pretražuju ruševine u bejrutskoj luci saopštili su da je tri dana nakon razorne eksplozije bilans poginulih dostigao 149. Ranjeno je više od 5.000 ljudi, prenele su svetske agencije.

Oko 300.000 ljudi, više od 12% stanovnika Bejruta, ne može da se vrati u svoje domove koji su oštećeni u eksploziji. Šteta se procenjuje na 10 do 15 milijardi dolara.

Eksploziju je izazvala detonacija 2.750 tona amonijum nitrata, hemikalije koja se koristi za pravljenje rudarskog eksploziva i veštačkog đubriva, i bila uskladištena u luci otkako je konfiskovana sa jednog zaplenjenog broda 2013. godine.

Eksplozija se osetila čak na Kipru udaljenom oko 240 kilometara.

Makron obećao pomoć, ali insistira na korenitim reformama

Francuki istražitelji su angažovani na zahtev Libana i zato što je jedan francuski državljanin poginuo, a najmanje 40 ih je povređeno.

U jednodnevnoj poseti Bejrutu 6. avgusta je boravio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je takođe obećao pomoć, ali i rekao da će od libanskih lidera koji su već dugo na vlasti tražiti da napokon sprovedu nužne reforme.

Makron je najavio da će Francuska narednih dana organizovati konferenciju sa evropskim, američkim, bliskoistočnim i drugim donatorima da bi se sakupio novac za hranu, lekove, popravku i izgradnju stanova i sva ostala neophodna pomoć.

On je obećao transparentnost kako bi se osiguralo da pomoć ide direktno stanovištvu i humanitarnim organizacijama.

Makron je porekao da teži da vuče konce u Libanu i da oživi uticaj Francuske iz perioda između rata dva kada je Liban bio njen protektorat. "Ne možete tražiti od mene da budem zamena za vaše lidere. To nije moguće. U svakom slučaju to neće biti rešenje. Na vama je da ispišete svoju istoriju", rekao je Makron.

Stanovnici Bejruta su tokom posete Makrona iskalili gnev prema svojim liderima, optužujući ih za smrtonosnu eksplozuju.  Uzvikujući "Revolucija!” oni su se okupili oko Makrona dok je obilazio razorene delove grada. Makron je okupljenima poručio da će vršiti pritisak na političare da sprovedu reforme.

"Predložiću im novi politički pakt", rekao je Makron, obećavši da će pomoć Francuske biti data transparentno i "neće ići u ruke korupciji". On je ocenio da je njegova poseta "bila mogućnost da se vodi otvoren i izazovni dijalog s libanskim političkim snagama i institucijama".

Makron je rekao da libanske vlasti "žrtvama i njihovim porodicama duguju transparentnu istragu".

Libanci za tragediju okrivljuju korumpiranu i nesposobnu vlast

Za mnoge Libance razorna eksplozija je bila kap koja je prelila čašu posle niza godina korupcije i lošeg upravljanja od strane političke elite koja je decenijama na vlasti. Mnogi Libanci za katastrofu krive notorno korumpiranu i nefunkcionalnu vladu te zemlje.

Decenijama u Libanu dominira ista politička elita, uključujući mnoge vojne zapovednike i komandire milicija iz građanskog rata vođenog od 1975. do 1990. godine. Vladajuće frakcije koriste javne institucije da nagomilaju bogatstvo i distribuiraju zaštitu pristalicama.

Trideset godina posle završetka građanskog rata još uvek često nestaje struja, smeće se ne odnosi, a voda iz vodovoda uglavnom nije za piće. Zemlju potresa ozbiljna ekonomska kriza za koju se odgovornim takođe smatraju političari. Nezaposlenost raste, a pad vrednosti lokalne valute je mnoge ljude lišio ušteđevina.

Ipak, i pored toga što mnogi Libanci misle da ono što se dogodilo ukazuje na trulež koja prožima politički sistem i dopire do najvišeg rukovodstva zemlje, zvanična istraga je fokusirana na lučke i carinske zvaničnike od kojih je 16 pritvoreno.

Amonijum nitrat je konfiskovan u decembru 2013. sa ruskog broda "Rosus" koji je pod zastavom Moldavije plovio iz Gruzije za Mozambik, i uplovio u bejrutsku luku navodno zbog oštećenja trupa. Veruje se da je u luci uskladišteni amonijum nitrat eksplodirao kada je izbio požar u blizini u skladištu sa pirotehnikom.

Šef carinske službe Libana Badri Daher rekao je, međutim, da je Državna bezbednost istraživala zalihe amonijum nitrata prošle godine i da su o opasnosti još ranije bili obavešteni vlada, državni tužilac i druge državne institucije.

Izvor: EURACTIV. rs, Beta

Foto: AP