Učesnici međunarodne donatorske konferencije za Liban obavezali su se da toj zemlji upute pomoć vrednu 252,7 miliona evra. Predstavnici Evropske unije su na skupu obećali dodatnih 30 miliona evra pomoći Libanu, uz 33 miliona evra koje je dva dana posle razorne eksplozije u bejrutskoj luci kao hitnu pomoć najavila Evropska komisija.

Na konferenciji, čiji je domaćin bio predsednik Francuske Emanuel Makron, učesnici su obećali da će hitno obezbediti pomoć sa naglaskom na lekove, bolnice, škole, hranu i smeštaj, prenele su svetske agencije.

Više od 30 učesnika konferencije prethodno je postiglo dogovor da pomoć bude upućena direktno stanovništvu kako bi se izbeglo da vlasti zloupotrebe sredstva.

"Učesnici su se složili da njihova pomoć treba da bude koordinisana pod okriljem UN i dostavljena direktno libanskom narodu, uz maksimalnu efikasnost i transparentnost", navodi se u zajedničkoj izjavi sa konferencije.

Oni su obećali pomoć za "verodostojnu i nezavisnu" istragu eksplozije u Bejrutu, a podršku za oporavak Libana uslovili su sprovođenjem reformi koje traže libanski demonstranti.

Učesnici konferencije održane putem video veze, koju su organizovali Francuska i UN, naveli su u zajedničkoj izjavi i da "Liban nije usamljen u ova strašna vremena".

Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič podsetio je da je EU pomogla Liban odmah posle eksplozije tako što je u Bejrut uputila stotine spasilaca, lekara i medicinsku pomoć. "U ovim kritičnim trenucima, EU je obezbedila smeštaj, hitnu medicinsku pomoć, vodu, higijenska sredstva i namirnice. Bićemo uz narod Libana danas i dugoročno kako bismo pomogli njegov oporavak", rekao je Lenarčič.

Evropski komesar je precizirao da će pomoć biti dostavljena posredstvom specijalizovanih agencija UN, nevladinih i međunarodnih organizacija, i da će njena distribucija građanima kojima je najpotrebnija biti strogo nadzirana, saopštila je EU.

U saopštenju se dodaje da je EU za Liban od 2011. godine izdvojila pomoć vrednu ukupno 2,3 milijarde evra, uključujući i više od 660 miliona evra humanitarne pomoći.

Lenarčič je na konferenciji ponovio da je vreme da vlasti Libana sprovedu neopdone korenite reforme, što će otvoriti vrata i za značajnu makrofinansijsku podršku EU.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je 8. avgusta posetio Bejrut,  rekao je na konferenciji da je u Libanu potrebno izgraditi poverenje, kako bi se stvorilo političko i ekonomsko okruženje zasnovano na odgovornosti i transentnosti.

Mišel je ocenio da je Libanu hitno potreban sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom i pozvao vlasti te zemlje a sarađuju, prevaziđu razlike i sprovedu reforme na dobrobiti naroda.

Naglašavajući da je ključno poverenje naroda u vlast, i poverenje međunarodne zajednice u istinsku realizaciju reformi u Libanu, Mišel je obećao da će EU biti uz libanski narod i u procesu dugoročne obnove zemlje.

Predsednik SAD Donald Tramp je uoči donatorske onferencije apelovao na vladu Libana da sprovede "punu i transparentnu istragu" eksplozije koja je razorila Bejrut.

U saopštenju Bele kuće navedeno je da je američki predsednik potvrdio spremnost i volju SAD da "nastave da obezbedjuju pomoć narodu Libana".  On se saglasio sa drugim liderima o potrebi da bliske koordinacije medjunarodne pomoći.

Predsednik Francuske Emanuel Makron 6. avgusta je posetio Bejrut i pozvao na međunarodnu istragu eksplozije, ali je njegov libanski kolega Mišel Aun odbacio taj predlog.

U Bejrutu, prestonici zemlje koju nagrizaju korupcija, zloupotreba javnih sredstava i netransparentna vlast, 4. avgusta se dogodila razorna eksplozija oko 2.750 tona amonijum nitrata uskladištenog u luci, blizu centra grada. U eksploziji je poginulo najmanje 160 ljudi, a povređeno je oko 6.000.

Gotovo 300.000 ljudi, što je više od 12% stanovništva grada, moralo je da napusti svoje domove oštećene u eksploziji.

Eksplozija je izazvala dodatan gnev građana Libana koji već dugo optužuju vlasti za korupciju i nemar.

Posle sukoba demonstranata i policije u Bejrutu, premijer Libana Hasan Dijab najavio je tom vikenda da će predložiti održavanje prevremenih parlamentarnih izbora.

Posle eksplozije i masovnih protesta nezvoljnog naroda, dvoje libanskih ministara podnelo je 9. avgusta ostavku, a lokalni mediji su naveli da postoji mogućnost da to urade i drugi ministri.

Prvo je ostavku dala ministarka informacija Manal Abdel Samad, koja je uputila izvinjenje Libancima jer, kako je rekla, "nismo mogli da ispunimo njihova očekivanja".

Odmah posle nje ostavku je najavio i ministar ekologije Katar Demianos, koji je rekao da "u ovom teškom trenutku bola koji ujedinjuje Libance vidi nadu" u mladim ljudima da se stvori novi Liban u skladu sa njihovim aspiracijama i snovima.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: AP