Evropska unija je saopštila da predsednički izbori u Belorusiji nisu bili "ni slobodni ni pošteni" i da se razmatraju mere protiv odgovornih za "falsifikovanje izbornih rezultata", kao i protiv onih koji su odgovorni za nasilje i neopravdana hapšenja tokom protesta opozicije.

"Tokom izborne kampanje, narod Belorusije je pokazao želju za demokratske promene. Ipak, izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni", saopštio je 11. avgusta visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

Državne vlasti su primenile "neproporcionalno i neprihvatljivo nasilje" u kojem je najmanje jedna osoba stradala i mnogo ljudi povređeno, hiljade ljudi je uhapšeno i dodatno su ugrožene slobode na okupljanje, izražavanje i medijske slobode, naveo je Borel i pozvao vlasti da odmah i bezuslovno oslobode sve privedene.

"Prema kredibilnim izveštajima lokalnih posmatrača, izborni proces nije ispunio muđunarodne standarde što se očekuje od članice OEBS-a. Narod Belorusije zaslužuje bolje", ocenio je Borel.

U saopštenju se dodaje da će EU proceniti odgovor beloruskih vlasti na trenutnu situaciju i da će "temeljno preispitati" svoje odnose sa Minskom.

"To može uključiti, između ostalog, preduzimanje mera protiv odgovornih za nasilje, neopravdana hapšenja i falsifikovanje rezultata izbora", naveo Borel.

Istakao je i da se bez napretka u vladavini prava i zaštiti ljudskih prava odnosi EU i Belorusije mogu samo pogoršati.

"Pozivamo političko rukovodstvo Belorusije da pokrene iskren i inkluzivan dijalog sa širim društvom da bi se izbeglo još nasilja. EU će nastaviti da podržava demokratsku, nezavisnu, suverenu i stabilnu Belorusiju", dodaje se u saopštenju.

Istu ocenu da izbori nisu bili fer ni slobodni ponovila je i predsednica Evroske komisije Ursula fon der Lajen.

"Državno nasilje i kršenje sloboda i prava je neprihvatljivo. EU će preispitati svoje odnose s Belorusijom i preduzeti mere protiv odgovornih", napisala je Lajen na Tviteru.

Šefovi diplomatija članica EU sastaće se 27. i 28. avgusta u Berlinu, kada bi mogli da pripreme nove mere protiv Minska o kojima bi lideri članica glasali na samitu 24. septembra u Briselu.

EU je 2004. godine uvela embargo na oružje Belorusiji i uvela sankcije onima za koje tvrdi da su povezani s nestankom protivnika predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.

Narednih godina EU je uvela dodatne mere protiv brojnih pojedinaca i organizacija, ali je većina sankcija ublažena 2016. godine kada je Lukašenko oslobodio grupu političkih zatvorenika.

Protesti nastavljeni bez liderke opozicije

Prema zvaničnim rezultatima predsedničkih izbora održanih 9. avgusta, Lukašenko, koji je na vlasti već 26 godina, osvojio je više od 80% glasova, a vodeća opoziciona kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja oko 10%.

Objavljivanje rezultata izazvalo je proteste koji traju već tri dana.

Tihanovskaja, koja je prvobitno odbila da prizna rezultate glasanja, sklonila se u Litvaniju, navodeći da je to bio njen izbor. Ona se izvinila svojim pristalicama, zahvalila im na podršci i pozvala ih da prekinu demonstracije, poštuju zakon i da izbegavaju sukobe s policijom. Dodala je da je "narod Belorusije izabrao".

Uprkos njenom apelu, protivnici autoritarnog beloruskog predsednika protestovali su i treće veče posle izbora, uzvikujući "Sramota" i "Živela Belorusija!". Policija je koristila suzavac, šok-bombe i gumene metke kako bi rasterala demonstrante.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije saoštilo je 10. avgusta da je jedan demonstrant poginuo pošto mu je u ruci eksplodirala naprava koju je nameravao da baci na policiju.

Među povređenima je bilo i nekoliko novinara, neki predstavnici medija su uhapšeni, a grupi fotoreportera su zaplenjene memorijske kartice pošto su slikali obračun policije s demonstrantima.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: Beta/AP