Britanska privreda ušla je u recesiju pošto su zvanični podaci pokazali da je u drugom kvartalu ove godine zabeležila rekordni pad od 20,4% koji je posledica zamrzavanja ekonomskih aktivnosti zbog pandemije.

U evropskim razmerama rekordni pad privrede u drugom tromesečju, koji je 12. avgusta objavio britanski Nacionalni statistički biro, usledio je nakon što je u prvom kvartalu zabeležen uzastopni mesečni pad od 2,2%.

Ozbiljniji privredni pad počeo je tek pred kraj tog perioda, kada se 23. marta Velika Britanija pridružila većini ostalih evropskih država i zbog pandemije uvela ograničenja u javnom i privrednom životu.  

Recesija se definiše kao pad privrednih aktivnosti u dva uzastopna tromesečja. Britanska recesija dublja je od recesije zabeležene u po ekonomskoj snazi uporedivim evropskim državama poput Francuske i Nemačke, ili u SAD.  

Za razliku od drugih nacionalnih statističkih agencija, britanski biro objavljuje i mesečne podatke, a oni nude izvesnu nadu da se privreda oporavlja, pošto je u junu zabeležen mesečni rast ekonomije od  8,7%.

"Privreda je počela da se oporavlja u junu sa ovaranjem prodavnica, porastom proizvodnje u fabrikama i oporavkom stanogradnje", ocenio je statističar Džonatan Ethau, a prenosi agencija AP.

Britanska vlada se nada da će dodatne mere, kao što je otvaranje pabova i restorana pomoći privredi da ponovo ojača. Ali, imajući u vidu razmere privrednog pada u narednim mesecima će, prema oceni stručnjaka, neizbežno doći i do naglog porasta broja nezaposlenih.

"Ranije sam govorio da su pred nama teška vremena, a brojevi koje vidimo pokazuju da su ta teška vremena stigla. Stotine hiljada ljudi već je izgubilo posao,  a narednih meseci će ih nažalost biti još mnogo više", izjavio je britanski ministar finansija Riši Sunak.

Britanska vlada do sada je uspela da drži pod kontrolom broj nezaposlenih, zahvaljujući paketima finansijskih subvencija za plate, čime su sprečena masovnija otpuštanja u britanskim preduzećima.

Prema programu očuvanja radnih mesta za vreme pandemije, vlada je iz budžeta plaćala velik deo plata zaposlenih na prinudnom odmoru, pod uslovom da ne budu otpušteni. Taj program iskoristilo je oko 1,2 miliona poslodavaca koji su tako plaćali oko 9,6 miliona svojih radnika, što je državu koštalo 33,8 milijardi funti (44 milijarde dolara).

Ministar finansija Sunak program namerava da obustavi u oktobru, uz ocenu da on pruža "lažnu nadu" radnicima na prinudnom odmoru i umanjuje njihove šanse da nađu novi posao. Sunak je istovremeno naglasio da "niko neće biti ostavljen bez nade ili izgleda".

Postoje prognoze da bi stopa nezaposlenosti narednih meseci mogla da se udvostruči i premaši brojku od tri miliona, koja je poslednji put zabeležena 1980. godine.

Mnogi zato od vlade zahtevaju da program plaćanja radnika na prinudnom odmoru produži barem u onim sektorima koji će se još duže vreme suočavati sa restrikcijama. "Najbolji način da ekonomiju pnovo postavimo na noge je da ljude zadržimo na poslu", ocenila je generalna sekretarka kongresa sindikalnih organizacija Fransis O'Grejdi.

Pored pandemije, britanska privreda bi u dolazećim mesecima mogla da se suoči i sa drugim izazovima, posebno zbog neizvesnosti kakvi će posle januarskog Bregzita biti budući trgovinski odnosi sa Evropskom unijom.

Britanija se trenutno nalazi u prelaznom periodu, pri čemu će do kraja ove godine biti deo bescarinskog trgovinskog sistema EU. O odnosima posle tog perioda Brisel i London tek treba da postignu dogovor. U slučaju izostanka dogovora, na robnu razmenu Britanije i članica EU bi od početka sledeće godine mogle da budu uvedene dažbine.  

"Dvostruka pretnja drugog talasa (pandemije) i sporog napretka u pregovorima o Bregzitu izazivaju posebnu zabrinutost i nameću potrebu da vlada bude maksimalno agilna u oba pitanja, što bi omogućilo da se fokusira na dugoročnu budućnost ekonomije", ocenio je vodeći ekonomista Konfederacije britanske industrije Alpeš Paleja.

Izvor: EURACTIV.rs, AP

Foto: AP