Evropski lideri pokrenuli su proceduru za uvođenje sankcija zvaničncima odgovornim za represiju u Belorusiji, ali predsednik te zemlje Aleksandar Lukašenko, uprkos svakodnevnim masovnim protestima opozicije, odbija da podnese ostavku ili da ponovi osporene predsedničke izbora na kojima je 9. avgusta osvojio šesti uzastopni mandat. Rusija je obećala da će Lukašenku, ako bude potrebno, pružiti vojnu pomoć.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Evropsku uniju da nastavi da se mobiliše na strani "stotina hiljada" ljudi koji demonstriraju u Belorusiji protiv Lukašenkovog režima.

"Evropska unija treba da nastavi da se mobiliše na strani stotina hiljada Belorusa koji mirno demonstriraju tražeći poštovanje svojih prava, svoje slobode i svog suvereniteta", napisao je Makron u tviter poruci 16. avgusta.

Reagujući na zaoštravanje krize, šefovi diplomatija EU odobrili su sankcije protiv beloruskih zvaničnika povezanih sa represijom ili izbornom krađom. Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn izjavio je da su svi saglasni sa pokretanjem procedure uvođenja novih sankcija, prenele su agencije.

Evropski izvori naveli su da će biti sastavljen spisak osoba optuženih za organizovanje represije i da će ta lista biti dostavljena zemljama članicama EU koje treba da je odobre.

Belorusija je već na meti embarga na prodaju oružja i opreme koja bi mogla da bude korišćena za represiju. Zabrana ulaska u EU važi za četiri beloruska zvaničnika i njihova imovina je od 2016. godine zamrznuta. Nova imena će biti dodata na taj spisak.

Lukašenko optužio Zapad i NATO za pritisak, traži pomoć Rusije

Lukašenko je optužio zapadne sile da gomilaju vojne jedinice i da su tenkovi i avioni NATO raspoređeni na svega 15 minuta od zapadnih granica Belorusije. "Jedinice NATO su na našim vratima. Litvanija, Letonija i Poljska, naša rodna Ukrajina nam naređuju da održimo izbore", rekao je Lukašenko, dodajući da će, u slučaju ponavljanja izbora, Belorusija "umreti kao država".

Lukašenko je rekao da mu je ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru obećao da će Rusija, ako bude potrebno, pružiti vojnu pomoć. Kremlj je saopštio da je Rusija spremna da pomogne Belorusiji ako se nađe pod spoljnim pritiskom, u okviru Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojnog saveza šest bivših sovjetskih republika.

NATO je odbacio optužbe Lukašenka, navodeći da pomno prati situaciju u Belorusiji, ali da nema nikakvog gomilanja vojnih snaga duž zapadnih granica te zemlje. Ruski mediji preneli su da Belorusija od 17. do 20. avgusta planira da održi vojne vežbe nedaleko od granice sa Poljskom i Litvanijom.

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da neko u ime Evrope mora da razgovara i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom a da Evropa mora da deluje brzo i pruži podršku Belorusima kako se kod njih ne bi ponovilo nešto kao aneksija Krima ili sovjetska invazija na Čehoslovačku 1968. godine.

Babiš je rekao da je o situaciji u Belorusiji već razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom a razgovaraće i sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim. On je ponudio da Višegradska četvorka u reakciji na zbivanja u Belorusiji odigra vodeću ulogu.

"Zato što naše kolege na Zapadu to nisu proživele. Ne znaju šta je bila Plišana revolucija, šta je bila 1968. Mislim da moramo da podržimo Beloruse. Mi možemo da ih posavetujemo, ne da im dajemo savete da idu ka EU ili u NATO. Nek odluče sami ali neka to odluče na slobodnim izborima", rekao je češki premijer.

Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je u Varšavi, poslednjoj stanici svoje evropske turneje, da predsednički izbori u Belorusiji nisu bili ni slobodni ni fer, i da je sa partnerima u Češkoj, Sloveniji, Austriji i Poljskoj razmatrao kako da se dođe do zajedničkog cilja - da beloruski narod bude slobodan.

"U stalnom smo kontaktu sa evropskim partnerima. Bio sam u četiri prestonice i svaka želi da pomogne beloruskom narodu da bude slobodan. Ti ljudi žele pravo da izaberu svoje političare. Apelujemo na beloruske vlasti da započnu dijalog sa civilnim društvom", kazao je Pompeo na konferenciji za novinare sa šefom poljske diplomatije Jacekom Čaputovičom.

Čaputovič je naglasio posebno da Poljska kao sused poštuje suverenitet i nezavisnost Belorusije ali da bi logičan korak bio da se izbori ponove kada je već utvrđeno da su namešteni.

Nastavljeni protesti opozicije, Tihanovskaja spremna da vodi zemlju

Beloruski demonstranti okupili su se i 17. avgusta pre podne na poziv opozicije ispred više fabrika i ispred sedišta javne televizije u Minsku. Demonstranti koji su nosili nekadašnju belo-crvenu zastavu Belorusije, okupili su se i ispred fabrike MZKT u koju je helikopterom stigao Lukašenko.

"Odlazi", "Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti", uzvikivali su demonstranti ispred sedišta MZKT.

Lukašenko se sastao sa radnicima fabrike MZKT, pokušavajući da minimizira proteste i pruži uveravanja da fabrike rade i pored poziva na generalni štrajk. Predsednik Belorusije, koji je na vlasti 26 godina, ponovo je odbacio pozive na ostavku. "Nikada neću učiniti nešto pod pritiskom", poručio je on.

Lukašenko je 16. avgusta u nastojanju da demonstrira svoju moć ispred zgrade vlade organizovao skup na kojem se okupilo nekoliko desetina hiljada njegovih pristalica.

Istovremeno, opozicija je u Minsku, na svega dva kilometra udaljenosti, održala jedan od najvećih protesta u istoriji zemlje kojem je prisustvovalo oko 200.000 ljudi. Demonstracije opozicije održane su i u brojnim drugim gradovima Belorusije.

Opoziciona kandidatkinja na predsedničkim izborima u Belorusiji Svetlana Tihanovskaja izrazila je 17. avgusta spremnost da vodi zemlju.

"Verovali ste u mene što mi je dalo snagu, danas se svakog minuta divim vašoj hrabrosti, vašoj samoorganizaciji i kako ste jaki i sjajni", rekla je Tihanovskaja u video poruci i dodala da želi da svi izađu iz tog "beskrajnog kruga" u kome se nalaze 26 godina, od kada je na vlast došao Aleksandar Lukašenko.

Tihanovskaja je ponovo osudila masovnu krađu na izborima 9. avgusta na kojima je, prema zvaničnim podacima, osvojila 10% glasova, a aktuelni šef države 80%. Ona je dva dana posle izbora pobegla u Litvaniju zbog pritisaka kojima je bila izložena.

Izvor: EURACTIV.rs, Beta

Foto: AP