Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron izjavili su da neće prihvatiti napade na suverenitet članica Evropske unije, u trenutku zategnutih odnosa sa Turskom zbog istraživanja u istočnom Sredozemlju. Prioritet u rešavanju spora treba dati dijalogu, istakli su lideri, dok Grčka traži sankcije Turskoj, smatrajući da je EU previše blaga i da ima duple standarde.

Merkel i Makron su, posle sastanka 20. avgusta u tvrđavi Breganson, letnjoj rezidenciji francuskih lidera, priznali da nisu uvek imali iste pristupe.

"Ali uvek su se približavali u želji da istočno Sredozemlje bude oblast slobode, poštovanja međunarodnog prava i stabilnosti", rekao je Makron.

Francuski predsednik je istakao da je strateški cilj Evrope u istočnom Sredozemlju isti, a to je evropski suverenitet i stabilnost.

"Želimo da osiguramo stabilnost u tom regionu i poštovanje međunarodnog prava i želimo se za deeskalaciju", rekao je Makron.

Lideri Francuske i Nemačke su naglasili da napadi na suverenitet EU neće biti prihvaćeni i da prioritet treba dati dijalogu.

Ankara je početkom avgusta poslala istraživački brod, uz pratnju vojne flotile, da vrši potragu za naftom i gasom, tvrdeći da se istraživanja rade u turskim vodama. Grčka tvrdi da se ta oblast preklapa sa njenim epikontinentalnim pojasom i optužuje da narušava njen suverenitet.

Atina smatra da je EU blaga prema Turskoj, dok je s druge strane veoma brzo reagovala na dešavanja u Belorusiji.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis je na vanrednom samitu EU 19. avgusta rekao da EU ne može da ima duple standarde za Belorusiju i Tursku.

"Pristup EU u pogledu ljudskih prava i vladavine prava ne može biti različit za Belorusiju i Tursku", rekao je Micotakis.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila 20. avgusta da su u Turskoj i Belorusiji "dve različite situacije".

"Imamo dugu istoriju sa Turskom, prilike, saradnju, ali i sukobe", rekla je Fon der Lajen, ističući da je za EU važna "spremnost svih strana da se uključe u dijalog".

Šefovi diplomatija članica EU su na vanrednom samitu 14. avgusta izrazili solidarnost sa Grčkom i Kiprom i pozvali Tursku na smirivanje tenzija. Ministri će o mogućim opcijama razgovarati na sastanku 27. i 28. avgusta u Berlinu, a ta tema će biti i na agendi samita EU krajem septembra.

Grčka je tražila da EU uvede sankcije Turskoj ako nastavi nelegalne aktivnosti u istočnom Sredozemlju, ali za to je potrebna jednoglasnost svih članica EU.

Fracuska, koja je prošle sedmice poslala vojno pojačanje u sporne vode u istočnom Sredozemlju, i Austrija izrazili su punu podršku Grčkoj i založile se za čvršći stav EU prema Turskoj, dok je Nemačka, trenutno predsedavajuća EU, zauzela oprezniji stav.

Nemačka, Španija, Italija i Mađarska se više zalažu za "diskretnu diplomatiju" umesto sankcija, navodi EURACTIV.com.

Mnogi u Atini veruju da neutralan stav Berlina ohrabruje Tursku da nastavi sa svojim aktivnostima.

Atina je najavila da će naredne sedmice grčki parlament razmatrati i ratifikovati sporazume o demarkaciji pomorskih granica i ekskluzivnim ekonomskim zonama sa Egiptom i Italijom.

To će verovatno dodatno naljutiti Tursku, koja grčko-egipatski sporazum smatra ništavnim, ističući da dve zemlje nemaju zajedniču granicu na moru.

Atina tvrdi da se tim sporazumom praktično poništava kontroverzni memorandum o razumevanju o demarkaciji pomorskih zona koji su potpisale Turska i Libija.

EU spremna da posreduje u Belorusiji, uz Moskvu

Francuski predsednik i nemačka kancelarka su razgovarali i o načinima da se reši kriza u Belorusiji.

Makron je predložio evropsko posredovanje između raznih aktera krize, uz uključenje Rusije.

"Dijalog vlasti, opozicije i civilnog društva je neophodan. Nadamo se da taj dijalog mogu da uspostave sami Belorusi. Ali Evropska unija je ipak spremna da se pridruži ako naša uloga posredinka može biti korisna i ako je žele u Belorusiji, zajedno sa drugim institucijama, konkretno OEBS-om, i uključujući Rusiju u taj zahtevni dijalog", rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Merkel je rekla da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, čiji reizbor osporava narod na ulici u njegovoj zemlji, nije pokušavao da razgovara ni sa jednim evropskim liderom o političkoj krizi, ali da evropski lideri razgovaraju sa njegovim moćnim ruskim susedom.

"Lukašenko nije tražio da razgovara sa bilo kojim od nas. Jasno da kažemo (Vladimiru) Putinu da tražimo dijalog" sa beloruskim predsednikom, dodala je Merkel.

Razjašnjenje o stanju Navaljnog

Povodom navodnog trovanja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Makron i Merkel su zatražili hitno razjašnjenje događaja i ponudili pomoć.

Aleksej Navaljni može da dobije "svu medicinsku pomoć" u Nemačkoj ili u Francuskoj, ali svakako je potrebno da stigne zahtev odande, rekla je Merkel i dodala da je "potrešena" slučajem ruskog opozicionara koji u komi u bolnici u Sibiru posle sumnje da je otrovan.

"Ono što je takođe važno je da saznamo hitno kako je došlo do te situacije", dodala je Merkel i zatražila "transparentnost".

Makron je rekao novinarima da su "jako zabrinuti i rastuženi" onim što se dogodilo Navaljnom, i dodao da je Francuska ponudila njemu i njegovoj porodici pomoć u vidu medicinske nege i druge zaštite.

Makron je insistirao na tome da je potrebno da se razjasni sve oko stanja Navaljnog.

Navaljnu je 20. avgusta pozlilo na letu iz Tomska za Moskvu, i avion je napravio hitno sletanje u Omsku gde je prebačen u bolnicu, rekla je njegova portparolka preko Tvitera. Ona je rekla da je mora da je popio otrovan čaj koji je uzeo u kafeu na aerodromu pre nego što je ušao na avion.

Nevladina organizacija "Sinema for Pis" (Cinema for Peace) poslala je avion za hitnu pomoć sa medicinskom opremom i specijalistima da preveze Navaljnog u Nemačku.

Iako je Kremlj saopštio da je spreman da pomogne u transferu Navaljnog u neku stranu zemlju, ruski lekari koji se brinu o njemu odbili su 21. avgusta njegov transfer u nemačku bolnicu.

Lekari su saopštili da oni smatraju da Navaljni nije otrovan, da u njegovom telu nisu nađeni tragovi trovanja i da je dijagnoza uspostavljena i saopštena porodici, ali da neće biti saopštena javnosti prema zakonu koji štiti poverljivost informacija pacijenata.

Izvor: EURACTIV.com, Beta

Foto: Beta/AP