Lideri četiri najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu upozorili su da neće usvojiti sledeći sedmogodišnji budžet EU, ako ne bude postignut zvaničan dogovor kojim bi se trošenje budžetskih sredstava uslovilo poštovanjem pravne države.

Rukovodstva partija objavila su 26. avgusta pismo takvog držaja koje je upućeno nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, kao liderki zemlje koja predsedava EU, i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

"Vreme je da se pojača borba protiv podrivanja demokratije, pravne države i osnovnih prava u srcu EU i da se naglasi da izborne pobede ne daju mandat za čvstorukaštvo i skretanje od evropskih vrednosti", navedeno je u pismu koje su potpisali lideri konzervativne, socijaldemokratske, zelene i liberalne frakcije u parlamentu EU.   

Kompromis koji su šefovi država i vlada EU u julu postigli o budućem budžetu za period od 2021 do 2027. godine i o paketu za oporavak unije od posledica pandemije ostavio je određenu dilemu u kojoj su oni meri razvodnili zahtev komisije da se raspodela sredstava iz budžeta i paketa za obnovu uslovi.

Evropski poslanici svojim su pismom ponovo uputili jasan signal da ne odustaju od tog kondicionaliteta koji je predložila Evropska komisija.

Komisija je u tekstu koji je prvobitno predložila, predvidela sistem koji bi trebalo da otkloni "očigledne načelne nedostatke" u pogledu poštovanja pravne države u pojedinim  članicama. U tekstu koji su usvojili šefovi država i vlada u Evropskom savetu, navodi se samo da će se "finansijski interesi štititi u skladu sa opštim načelima" člana 2 Ugovora EU i u tom se kontekstu spominje i određeni "režim uslovljenosti".

U svom pismu, lider Evropske narodne partije (EPP), Progresivne alijanse socijalista i demokrata (SD), Obnovimo Evropu i grupe Zeleni - Evropski slobodni savez su izrazili žaljenje zbog takvog nejasnog kompriomisa.

"Bez formalne odluke" o zakonodavstvu koje će uspostaviti vezu između isplate sredstava EU i poštovanja pravne države, "biće nam nemoguće da postignemo progres u pogledu sedmogodišnjeg budžeta ", naveli su poslanici u pismu.

Lideri poslaničkih grupa ponovili su i svoje najvažnije zahteve, među kojima je i da se očuva proceduralna uloga parlamenta, da se inkorporiše predstojeći godišnji izveštaj komisije o vrednostima EU i da se obezbedi određena zaštita krajnjih korisnika novca iz budžeta EU.  

Oni su zatražili i ponovno uvođenje pravila "obrnute kvalifikovane većine", koje je prvobitno predložila Evropska komisija, a koje glasi da odluku komisije da stopira isplatu novca EU zemljama sa "sistemskim problemima u oblasti pravne države", može da blokira samo kvalifikovana većina zemalja članica Unije.

Suprotno takvom pravilu, šefovi država i vlada su postigli dogovor da bilo koja mera komisije koja bi se odnosila na zaustavljanje isplate novca nekoj zemlji, mora biti usvojena kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu, što bi verovatno otežalo eventualno uslovljavanje dodele novca.

Pismo je najnoviji u nizu signala da poslanici Evropskog parlamenta nisu spremni da popuste po pitanju kondicionalnosti. Iz parlamenta su se ubrzo posle samita EU u julu već čula upozorenja da takav predlog Saveta od poslanika neće dobiti zeleno svetlo.

Izvor: EURACTIV. com

Foto: Evropski parlament