Jedna američka kompanija koju vode vojni veterani uključila se u nadmetanje za nabavku višenamenskog borbenog aviona za Hrvatsku tako što je toj zemlji ponudila veći broj polovnih aviona F-16, Fajting falkon, u izvornoj varijanti.

Portal Balkanska bezbednosna mreža prenosi pisanje hrvatskog portala Obris, da je reč o firmi ProAeronautics koja je Hrvatskoj ponudila avione F-16A i F-16B po ceni od 11,5 do 14 miliona dolara po komadu.

To znači da bi eskadrila od 12 polovnih aviona F-16 Hrvatsku koštala između 140 i 170 miliona dolara, a ta firma tvrdi da je reč o letelicama koje bi naknadno mogle da budu modernizovane na verziju blok 50.

U ponuđenu cenu nisu uračanuti troškovi modernizacije na nivo blok 50, što zahteva dodatne pregovore.

ProAeronautics nudi Hrvatskoj razgovore o nabavci dodatne opreme kao što su podvesni nišanski kontejneri, sistemi za elektronsko ratovanje, izviđački kontejneri i slično.

"Prema nedavnoj izjavi hrvatskog ministra odbrane Marija Banožića, Hrvatska ima tri mogućnosti za nabavku borbenih aviona. Prva je nabavka novih letelica od SAD ili Švedske. Druga je nabavka polovnih evropskih lovaca - italijanskog Jurofajtera ili francuskih Rafala. Treća opcija su polovni F-16 od Norveške, Izraela i Grčke. Sada se pojavio i ponuđač F-16 iz SAD", navodi isti izvor.

Prema navodima Obrisa, ponuda Hrvatskoj iz SAD povoljnija je od paketa koji je ponudila Grčka, koji košta 180 miliona dolara.

"Iako je za dugoročno obezbeđivanje hrvatskog vazdušnog prostora optimalno rešenje kupovina novih letelica direktno od proizvođača, reč je skupljem pristupu. Zbog toga bi za Hrvatsku u slučaju izbora polovnih letelica iz SAD najprirodnije bilo da se one kupe iz zemlje porekla, makar bilo reči o ponudi privatne kompanije koja se sprovodi pod okriljem vlade SAD", dodaje se u tekstu.

Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo sada koristi polovne sovjetske lovce Mig-21, koji zbog starosti i problematičnog remonta u Ukrajini imaju česte probleme sa ispravnošću.

Hrvatske vlasti su sredinom januara od sedam zemalja zatražile da dostave ponudu za nabavku višenamenskih borbenih aviona, i to od SAD (za avion F-16) i Švedske (za JAS Gripen), a za polovne avione od Francuske (za Rafale), Italije (za Jurofajter), i Norveške, Grčke i Izraele (za F-16), prenela je tada hrvatska agencija Hina.

Godinu dana ranije, u januaru 2019. godine, Hrvatska je poništila odluku o nabavci 12 polovnih borbenih aviona F-16 Barak od Izraela, pošto je obaveštena da ta zemlja nije dobila dozvolu SAD za prodaju tih aviona.

SAD su blokirale Izraelu prodaju 12 aviona F-16 Barak, starih tridesetak godina, koji su proizvedeni u SAD, a Izrael ih je nadogradio. Hrvatska je za njih u periodu od deset godina trebalo da plati 2,9 milijardi kuna (oko 500 miliona dolara).

Američka strana tražila je da Izrael pre prodaje s aviona ukloni sve nadogradnje, a Hrvatska na to nije htela da pristane i dala je rok Izraelcima da se izjasne o tome mogu li da sprovedu ugovor onako kako je potpisan. Izrael je dan pre isteka roka obavestio hrvatsko ministarstvo odbrane da ne može dobiti takvo odobrenje.

Iraelski mediji preneli su, pozivajući se na neimenovane izraelske zvaničnike, da je vlada predsednika SAD Donalda Trampa gnevna što je Izrael dodao unapređene elektronske sisteme izraelske proizvodnje avionima F-16S u sklopu napora da ubedi Hrvatsku da kupi avione.

Ti zvaničnici su rekli da SAD veruju kako je Izrael nefer profitirao, pošto su F-16S avioni američke proizvodnje i nije predviđeno da budu prodati trećoj strani bez odobrenja zemlje koja ih proizvodi - SAD.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay