Evropska unija oštro je kritikovala odluku SAD da uvedu sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda, ocenivši da je reč o podrivanju međunarodnog pravosuđa. SAD su uvele sankcije protiv dvoje zvaničnika Međunarodnog krivičnog suda zbog istraga o mogućoj odgovornosti američkih vojnika za ratne zločine.

Portparol Evropske komisije Peter Stano izjavio da EU "stoji uz" Međunarodni krivični sud (MKS) i da je sa takvim stavom upoznala i Vašington.

"EU se odlučno protivi svim pokušajima da se podrije međunarodni sistem krivičnog pravosuđa ometanjem rada njegovih glavnih institucija", rekao je Stano u Briselu.

Portparol je istakao da je "apsolutno neophodno da pravda bude zadovoljena na međunarodnom nivou", a da je MKS "jedan od ključnih aktera u borbi protiv nekažnjivosti".

"Stojimo uz sud i nismo zadovoljni merama preduzetim protiv njegovih aktivnosti", dodao je Stano.

"EU u načelu odbacuje eksteritorijalnost trećih zemalja od sankcija. Dakle, naravno, mi ne odobravamo te mere... Naše predstavništvo u Vašingtonu već je izrazilo zabrinutost", rekao je Peter Stano.

Državni sekretar SAD Majk Pompeo 3. septembra je objavio da Vašington uvodi sankcije glavnoj tužiteljki MKS Fatui Bensudi i šefu odeljenja za pravosuđe Fakisu Mošokoki. To je do sada najagresivniji potez administracije predsednika Donalda Trampa, koji pokušava da spreči istragu MKS o mogućim ratnim zločinima američkih vojnih i obaveštajaca.

Pompeo je rekao da je to deo poteza američkih vlasti protiv MKS, čije je sedište u Hagu, zbog istraga protiv državljana SAD i njihovih saveznica. Sankcije uključuju zamrzavanje sredstava koje zvaničnici suda imaju u SAD ili koja potpadaju pod američke zakone.

Državni sekretar je novinarima u Stejt departmentu rekao da je sud "korumpirana institucija" i da SAD "neće tolerisati njegove nelegitimne pokušaje da Amerikance podvrgne svojoj nadležnosti".

On je dodao da bi, pored kažnjavanja dvoje zvaničnika suda, i osobe koje "materijalnu podržavaju" istragu protiv Amerikanaca takođe mogle da se suoče sa sankcijama.

Među najglasnijim kritičarima američkih sankcija našla se Francuska, čiji je šef diplomatije Žan Iv Le Drijan rekao da je to "ozbiljan napad na sud i na potpisnice Rimskog sporazuma," i izazov upućen sistemu multilateralnosti i nezavisnosti pravosuđa.

Potez Vašingtona osudile su i Ujedinjene nacije i brojne organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao je Pompeovu izjavu primio sa "zabrinutošću", ali i da očekuje da SAD poštuju dogovor sa UN, prema kojem tužilac MKS može zbog posla da dolazi u sedište svetske organizacije u Njujorku.

Danijel Balson iz Amnesti internešenela SAD rekao je da je američka administracija uradila ono u čemu je najbolja, a to je da se ponaša nasilnički i da zastrašuje. "Kažnjava ne samo MKS već i aktere građanskog društva koji se sa tim sudom širom sveta bore za pravdu", rekao je Balson.

Organizacija Hjuman rajts voč (HRW) saopštila je da odluka administracije predsednika Trampa pokazuje "flagrantnu bezobzirnost prema žrtvama najtežih ratnih zločina".

Sam MKS osudio je meru Bele kuće kao napad na vladavinu prava i međunarodni sistem uspostavljen Rimskim ugovorom, koji je bio temelj za formiranje tribunala 2002. godine.

Rimski ugovor iz 1998. godine je do sredine 2019. godine potpisala i ratifikovala 121 članica UN, a 41 zemlja svetske organizacije ga nije potpisala.  SAD su 2000. potpisale sporazum, ali su povukle potpis, kao i Rusija i Izrael. Kina je od početka odbacivala sporazum kao zadiranje u državni suverenitet.  

Američke administracije jedna za drugom su zadržale taj stav mada su neke, među kojima i administracija predsednika Baraka Obame, prihvatile ograničenu saradnju sa tim sudom. SAD su kao glavni razlog navodile zabrinutost da će MKS voditi politički motivisane istrage protiv američkih vojnika i zvaničnika.

SAD su dobile obećanja većine članova suda da neće tražiti takva suđenja. Tužioci MKS su, međutim, odlučili da ipak pokrenu istragu o ratnim zločinima u Avganistanu u koje bi mogli da budu umešani i američki vojnici, što je odmah naišlo na oštru osudu Vašngtona.

Otvaranje te istrage zatražila je glavna tužiteljka suda Fatu Bensuda. Sudije su prvo odbile zahtev, ali je Bensuda uložila žalbu i istraga je odobrena u martu ove godine.

MKS, koji je u prošlosti kritikovan da je previše usredsređen na afričke zemlje, vodi istrage o zločinima u 12 zemalja, uključujući u novije vreme i  Mjanmar i Avganistan.

Izvor: EURACTIV.rs, agencije

Foto: Međunarodni krivični sud