Petnaest zemalja Evropske unije prekršilo je pravila prilikom potpisivanja bilateralnih trgovinskih sporazuma s Kinom, u okviru kineske inicijative Pojas i put, navodi se u izveštaju Evropskog reizorskog suda objavljenom 10. septembra. U izveštaju se izražava zabirnost zbog nedovoljno transparentnih informacija o kineskim investicijama u Evropi, kao i zbog velikih razlika u stavovima članica kada je u pitanju kineska 5G tehnologija.

Evropski revizori su ispitujući kineske investicije u EU identifikovali "višestruke rizike" i političke i ekonomske prirode i skrenuli pažnju na to kako su zemlje članice sistematski kršile EU pravila zaobilazeći Evropsku komisiju pre potpisivanja trgovinskih sporazuma s Kinom, prenosi briselski portal EURACTIV.

Kina je na bilateralnoj osnovi sklopila 15 sporazuma sa članicama EU kao deo svoje inicijative Pojas i put, koja uključuje razvoj infrastrukture i investicije u više od 80 zemalja u Evropi, Aziji i Africi.

Među zemljama EU koje su potpisale takve sporazume su Italija, Grčka, Estonija, Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Evropski revizorski sud je otkrio da Evropska komisija nije bila konsultovana pre bilo kakvog potpisivanja sporazuma, čime je prekršena odluka Saveta iz 1974. godine prema kojoj zemlje EU moraju da informišu Komisiju o "sporazumima o saradnji" u vezi sa ekonomskim ili industrijskim partnerstvom sa trećim zemljama.

Glavna autorka izveštaja Anemi Turtelbum izjavila je novinarima uoči objavljivanja izveštaja da EU treba da usvoji ujedinjen pristup u poslovanju s drugom najjačom ekonomijom na svetu.

"Ono što vidimo u našem izveštaju je 'zavadi i vladaj' u EU. To vidimo sve vreme. Potrebno nam je 27 igrača u jednom timu", rekla je Turtelbum.

Revizori su takođe zamerili na nedostatku javno dostupnih informacija o kineskim investicijama u EU.

"Ne postoji sveobuhvatna analiza rizika, i to nas dovodi do pitanja da li EU vozi na slepo ka Kini. Svakako izgleda da plovimo bez kompasa, jer nismo našli nikakvu formalizovanu sveobuhvatnu analizu rizika i mogućnosti za EU u vezi sa kineskom investicionom strategijom", kazala je Turtelbum.

Evropski revizorski sud, dodala je, traži veću transparentnost kada su u pitanju informacije o kineskim investicijama u Evropi kako bi se sprečili veliki problemi kao što su manjak reciprociteta ili nefer konkurencija između evropskih i kineskih industrija.

U izveštaju se ukazuje i na navodno EU finansiranje projekata Pojasa i puta u Uniji. Sud navodi da je Komisija 2017. dodelila 357 miliona evra iz kohezionih fondova da bi pokrila 85% troškova izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj. Posao za izgradnju mosta je zatim dat kineskom konzorcijumu China Road and Bridge Corporation.

"Most je finansiran iz kohezionih fondova EU, a ipak je brendiran kao deo kineske inicijative Pojas i put", rekla je Turtelbum.

U izveštaju suda govori se i o kineskoj telekomunikacionoj opremi na evropskom tržištu i različitim stavovima zemalja članica prema saradnji sa Kinom kada je u pitanju mobilna tehnologija pete generacije (5G).

Zemlje koje su politički bliske SAD, među kojima Češka, Letonija, Estonija, Poljska i Rumunija, usvojile su neprijateljski pristup saradnji sa Kinom po pitanju 5G, dok druge zemlje, kao što su Nemačka i Belgija, imaju oprezniji stav, ali ne izričito neprijateljski.

U izveštaju se ističe da "posebna pretnja potiče iz sajber ofanzivnih inicijativa zemalja koje nisu članice EU", u prikrivenoj referenci na Huavej, navodi EURACTIV.

Izovr: EURACTIV.com

Foto: Evropska komisija