Belorusija je objavila da zatvara granicu s Poljskom i Litvanijom i da stavlja vojsku u stanje pripravnosti. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji se nalazi pod pritiskom masovnih šestonedeljnih protesta čiji učesnici traže njegovu ostavku, rekao je da je Belorusija primorana i da pojača kontrole na granici s Ukrajinom.

"Primorani smo da povučemo vojnike s ulica, da stavimo vojsku u stanje pripravnosti i da zatvorimo državnu granicu prema zapadu, pre svega s Litvanijom i Poljskom", rekao je Lukašenko 17. septembra na Forumu žena.

Dodao je da "ne želi da njegova zemlja bude u ratu" i da ne želi da se Belorusija, Poljska i Litvanija "pretvore u poprište vojnih operacija".

"Zato danas želim da apelujem na narode Litvanije, Poljske i Ukrajine. Zaustavite svoje lude političare, ne dozvolite da izbije rat", kazao je Lukašenko.

On nije pomenuo susednu Letoniju, koja ja takođe članica NATO kao i Poljska i Litvanija.

Belorusija je pogođena političkom krizom od predsedničkih izbora 9. avgusta, kada su širom zemlje počeli masovni antivladini protesti, inicirani zvaničnim rezultatima glasanja prema kojima je Lukašenko osvojio više od 80 odsto glasova.

Vlasti Belorusije su nastojale da uguše proteste hapšenjima i represijom. Prvih dana protesta policija se masovno obračunavala s demonstrantima, uhapsila više od 7.000 ljudi i pretukla stotine. Vlast se potom okrenula selektivnim hapšenjima opozicionih aktivista i demonstranata.

Demonstranti i zapadne zemlje ocenili su izbore kao nameštene. Opozicione grupe pozivaju na nove izbore, na puštanje političkih zatvorenika i na nezavisnu istragu policijskog nasilja.

Lukašenko (66), koji Belorusijom vlada čvrstom rukom od jula 1994. godine, uz represiju nad opozicijom i nezavisnim medijima, optužio je zapadne zemlje za podsticanje protesta.

Liderka beloruske opozicije putuje u Brisel

Glavna Lukašenkova rivalka na avgustovskim izborima Svetlana Tihanovskaja, rekla je da aktivisti sastavljaju listu pripadnika snaga bezbednosti koji su učestvovali u nasilju i represiji nad demonstrantima.

Grupe za ljudska prava sarađuju sa opozicionim aktivistima da bi identifikovali policajce i zvaničnike, rekla je Tihanovskaja i dodala da će taj spisak biti prosleđen Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji i Rusiji.

Tihanovskaja, bivša nastavnica engleskog jezika bez prethodnog političkog iskustva, 21. septembra bi u Briselu trebalo da se sastane sa ministrima spojnih poslova EU, najavio je portparol šefa evropske diplomatije.

"Visoki predstavnik Žozep Borel organizovaće u ponedeljak (21. septembra) pre podne u Briselu nezvanični sastanak Svetlane Tihanovskaje sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica EU", rekao je portparol Peter Stano za agenciju Frans pres.

Šefovi diplomatija EU o svojim odlukama o Belorusiji i zaključcima o eventualnom uvođenju sankcija zvaničnicima te zemlje treba da obaveste lidere EU, koji će održati samit 24. i 25. septembra.

Peter Stano je rekao da je planirano da Tihanovskaja, koja je dva dana posle izbora u Belorusiji pobegla u Letoniju, poseti i Evropski parlament.

Evropski parlament je 17. septembra usvojio rezoluciju u kojoj je odbacio zvanične rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji i naveo da Lukašenka neće smatrati legitimnim predsednikom nakon što mu 5. novembra istekne peti mandat.

Stručnjaci OEBS-a treba da istraže navode o izbornim prevarama i nasilju

Sedamnaest članica Organizacije evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) imenovalo je nezavisni tim eksperata koji treba da istraži navode o izbornim nepravilnostima u Belorusiji, iako su mali izgledi da će im beloruske vlasti dopustiti da uđu u zemlju.

"U osnovi, smisao misije je da se utvrdi odogovornost beloruskih vlasti za grubo kršenje prava građana Belorusije na slobodne i fer izbore, osnovne slobode i funkcionalnu vladavinu prava", naveo je 17. septembra u saopštenju šef danske diplomatije Jepe Kofod.

Zadatak misije je da ispita izveštaje o progonu predsedničkih kandidata, novinara i aktivista, kao i o prekomernoj upotrebi sile protiv mirnih demonstranata, njihovom nezakonitom hapšenju i torturi.  Očekuje se da tim eksperata objavi svoje nalaze za šest do osam nedelja.

Imenovanja misije inicirale su Danska, Belgija, Kanada, Estonija, Finska, Francuska, Island, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Poljska, Rumunija , Slovačka, Velika Britanija, Češka i SAD.

Vlasti Belorusije su u vreme predsedničkih izbora sprečile dolazak posmatrača iz OEBS-a tako što ih nisu formalno pozvale, zatim su u više navrata ignorisale ponude predsedavajućeg te organizacije, albanskog premijera Edija Rame da poseti Minsk.

I dok Vašington i Brisel razmatraju sankcije protiv beloruskih zvaničnika zbog navoda o nameštanju izbora i nasilnog odgovora na proteste, glavni Lukašenkov saveznik i pokrovitelj, Rusija, pružila mu je čvrstu podršku i ove nedelje najavila novi kredit Belorusiji od 1,5 milijarde dolara.

Izvor: Beta, EURACTIV.com

Foto: Beta/AP