Zbog epidemije korona virusa, oktobarska plenarna sednica Evropskog parlamenta biće održana u Briselu, a ne u Strazburu, saopštio je predsednik parlamenta David Sasoli. Tim saopštenjem Sasoli je ujedno odbio zahtev Francuske da se parlament bez odlaganja vrati u Strazbur, gde je i njegovo glavno sedište.

"Nažalost zbog nedavnog porasta stope prenosa korona virusa u Francuskoj, posebno na istoku, a i zbog brige o javnom zdravlju, morali smo da odložimo odlazak evropskih poslanika i zaposlenih u parlamentu", saopštio je Sasoli, uprkos izričitom zahtevu francuskog predsednika Emanuela Makrona da se evropski poslanici vrate u Strazbur.

Sasoli je ocenio da epidemiološka situacija ne dozvoljava da plenarna sednica od 5. do 8. oktobra bude održana u Strazburu i izrazio nadu da će poslanici moći uskoro da se vrate u taj grad.

Makron je prethodno Sasolija pozvao da "neodložno realizuje povratak u redovno institucionalno stanje" i da se od oktobra plenarne sednice ponovo održavaju u Strazburu. U pismu Sasoliju, u koje je uvid imala agencija Frans pres, Makron je zatražio i da budu nadoknađene sve propuštene sednice u Strazburu.

Evropski poslanici u Strazburu nisu zasedali od februara i izbijanja pandemije, što je izazvalo negodovanje Francuske.

Prema Ugovorima EU, glavno sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu i tamo godišnje mora da bude održano 12 četvorodnevnih plenarnih zasedanja. Jedno od sedišta parlamenta je i u Briselu gde se održavaju sednice parlamentarnih odbora i poslaničkih grupa i najmanje dve dodatne plenarne sednice. Generalni sekretarijat i deo aministracije parlamenta su u Luksemburgu.

Međutim, već i pre pandemije korona virusa, evropski poslanici su većinu plenarnih sednica održavali u Briselu, a velik deo parlamentaraca zauzeo je stav da to telo treba da se sastaje na jednom mestu.

U EU se već duže vreme čuju kritike da zasedanje u Strazburu samo stvara dodatne troškove i nanosi ekološku štetu zbog prevoza više hiljada ljudi - poslanika, njihovog osoblja i pomoćnika i administrativnih službenika, i zbog transporta obimnog materijala i dokumentacije iz Brisela.

Kritičari u pitanje dovode i svrsishodnost objekata EP u Strazburu, koji se godišnje koriste nešto više od 40 dana, ali se tokom cele godine veliki iznosi troše za njihovo redovno održavanje i grejanje.

U tim kritikama posebno prednjače evropske zelene partije, a bivša evropska komesarka Sesilija Malmstrem je 2006. godine, u vreme kada je bila evropska poslanica švedskih liberala, pokrenula i onlajn kampanju da Brisel bude jedino sedište.  

Francuska ustrajava na tome da parlament ostane u Strazburu. Francuske vlasti se, ipak, pribojavaju da bi u jeku pandemije kampanja za ukidanje tog grada kao sedišta parlamenta mogla da dobije vetar u leđa.

"Zdravstvena situacija je svakako teška, ali ona je u Briselu podjednako teška kao i u Strazburu", ocenio je u pismu Sasoliju francuski predsednik. On je poručio da su taj grad i njegov status "kao prestonice demokratije i evropskih vrednosti" simbol pomirenja i mira, i da Francuska neće dozvoliti da "politički izgovori" taj simbol dovedu u pitanje.

Makron je ponovio i da moraju biti nadoknađene sve sednice koje su propuštene u Strazburu, i konkretno predložio da bi plenarne sednice planirane za naredne mesece mogle da traju duže od redovnih. On je predložio i da Konferencija o budućnosti Evrope, gremijum koji treba da traje od 2020. do 2022. godine, bude većim delom održana u Strazburu.

Planirano je da Evropski parlament održi sednicu i od 19. do 22. oktobra.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Evropski parlament