Evropska komisija objavila je 30. septembra prvi izveštaj o vladavini prava u bloku koji je ukazao da, iako mnoge članice imaju visoke standarde, u toj oblasti postoje ozbiljni izazovi i problemi sa kršenjem osnovnih načela.

Izveštaj pokriva četiri glavna stuba vladavine prava - nacionalna pravosuđa, antikorupcijske okvire, pluralizam i slobodu medija, kao i institucionalna pitanja koja se odnose na kontrolu i koja su ključna za efikasan sistem demokratske uprave.

Cilj Izveštaja o vladavini prava je da se uvedu novi preventivni alati za očuvanje vladavine prava i pokrene inkluzivna debata o kulturi vladavine prava širom EU, saopštila je Evropska komisija.

Takođe izveštaj treba da pomogne članicama da preispitaju izazove u oblasti vladavine prava, da uče iz iskustva drugih, kao i da pokaže kako vladavina prava može dodatno da se ojača uz puno poštovanje nacionalnih sistema i tradicija.

"Vladavina prava štiti ljude od vladavine moćnih. Iako imamo veoma visoke standarde u vladavini prava, imamo i brojne izazove. Komisija će nastaviti da radi sa nacionalnim vlastima kako bi se našla rešenja i ljudima garantovala prava i slobode", rekla je na predstavljanju izveštaja šefica EK Ursula fon der Lajen.

Izveštaj je pokazao da u oblasti pravosuđa postoje ozbiljne bojazni oko nezavisnosti pravosuđa u nekim članicama, zbog čega je protiv nekih pokrenuta procedura po članu 7 Ugovora EU.

"Ozbiljne dileme" oko nezavisnosti sudstva postoje u Poljskoj i Mađarskoj, a izazovi različite vrste u toj oblasti registrovani su i u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj.

U oblasti borbe protiv korupcije, kako je ocenjeno, u nekim članicama EU i dalje su izazov efikasnost krivičnih istraga, gonjenje i presuđivanje u slučajevima korupcije, uključujući korupciju na visokom nivou.

Kod gonjenja korupcije postoje problemi u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Malti.

Kada je reč o slobodi medija i pluralizmu, navodi se da građani EU uživaju visoke standarde u toj oblasti ali se i  ukazuje, pored ostalog, na rizike od politizacije medija, kao i političkih pritisaka na medije.

"Na kraju, novinari i drugi medijski akteri suočavaju se sa pretnjama i napadima zbog njihovog rada u nekim članicama, iako su neke zemlje razvile prakse i uspostavile strukture i mere za podršku i zaštitu novinara", navodi se u saopštenju Komisije.

Kao primeri zemalja u kojima su novinari izloženi pretnjama, a delom i verbalnim i telesnim napadima, navedene su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Španija.

U slučaju Mađarske posebna zabrinutost vlada zbog preuzimanja nezavisnih medija od strane vladi bliskih preduzeća.

U oblasti institucionalnih provera kao mogući problem Komisija vidi prekomerno donošenje zakona po ubrzanom postupku.

"Svaki građanin zaslužuje pristup nezavisnom sudstvu, da ima koristi od slobodnih i pluralističkih medija i da veruje da će njegova osnovna prava biti poštovana. Tek tada ćemo moći da se nazovemo pravom Unijom demokratije", istakla je potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova.

Navodi se i da je širom EU civilno društvo ključni faktor u odbrani vladavine prava ali da se u nekim članicama suočava sa izazovima, što je posledica zakona kojima se ograničava finansiranje iz inostranstva i kampanja klevetanja.

Komisija je ukazala i na neka pitanja koja su se pojavila u uslovima epidemije korona virusa i istakla da će nastaviti da prati situaciju dok vanredne mere ne budu ukinute.

Evropska komisija je pozvala Evropski parlament i Savet, kao i nacionalne parlamente i administracije, da povedu raspravu o izveštaju koji, kako se navodi, može da posluži kao ohrabrenje za nastavak reformi.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP