Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava, objavljen u trenutku kada Savet EU počinje pregovore sa Evropskim parlamentom o povezivanju finansijskih sredstava sa poštovanjem vladavine prava, izazvao je različite reakcije u zemljama bloka.

Rezervisanost Poljske i Mađarske bila je očekivana, imajući u vidu njihove dugotrajne sporove sa Briselom zbog vladavine prava koji prete da ugroze plan EU za oporavak od pandemije.

Pored Mađarske i Poljske, u izveštaju Komisije ukazano je i na slabosti u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. Dok su Bugarska i Rumunija pozitivno ocenile izveštaj, u Hrvatskoj i Slovačkoj nije bilo komentara.

Pozitivan prijem

Mihael Rot, državni sekretar za evropske poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, koja trenutno predsedava EU, pozdravio je izveštaj EK i rekao da je "na zemljama članicama da zasuku rukave".

Austrijska ministarka za EU Karoline Edtštadler ocenila je da izveštaj prestavlja "mapu puta ka vladavini prava u celoj Evropi".

"Privrženost vladavini prava i našim osnovnim vrednostima širom svih zemalja članica preduslov je za uspešnu saradnju", rekla je austrijska zvaničnica.

Italija je takođe zadovoljna izveštajem, rekao je izvor u vladi. Rim podržava napore nemačkog predsedavanja EU za stvaranje novog alata za očuvanje vladavine prava u bloku.

Češka državna sekretarka za evropske poslove Milena Hrdinkova izjavila je da su vrednosti vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa ključni za tu zemlju i da zato pozdravlja izveštaj EK.

"Mi smo u dobroj formi i radimo na oblastima u kojima možemo da se popravimo", rekla je Hrdinkova.

U izveštaju se, međutim, ukazuje na nedostatke u Češkoj kada su u pitanju borba protiv korpucije, transparentnost vlasništva u medijima i rastuće neprijateljstvo prema nevladinim organizacijama. U dokumentu se pominju istrage mogućeg sukoba interesa javnih zvaninčnika, uključujući premijera Andreja Babiša, i zloupotrebe subvencija EU. Sa druge strane, Češka je dobro ocenjena u oblasti nezavisnosti sudstva.

Kada su u pitanju Rumunija i Bugarska, komesarka EU Vera Jurova je, predstavljajući izveštaj, rekla da će biti nastavljen Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM) kojim se prati napredak te dve zemlje u vladavini prava.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis je novinarima 30. septembra rekao da Bukurešt već dugo govori da je umesto CVM, koji diskriminiše Rumuniju i Bugarsku u odnosu na druge članice, potreban ovakav izveštaj, potvrđujući da se slaže sa opisom situacije u Rumuniji koji se iznosi u izveštaju.

"Kada su u pitanju zakoni o pravosuđu, vladavina prava, izveštaj je jasan: situacija je bila problematična od 2017. do 2019. Sadašnja vlada pokušava da ponovo pokrene proceš, da obnovni ravnotežu", rekao je Johanis.

Bugarska ministarka pravde Desislava Ahladova i vladajuća partija GERB ocenili su da je izveštaj EK "pozitivan i objektivan", iako se u njemu navodi da nema solidnih rezultata borbe protiv korupcije i da je većina bugarskih medija u službi vlade.

Ministarka pravde Slovenije Lilijana Kozlovič pozdravila je izveštaj, posebno deo koji se odnosi na pravdu, odnosno zaključak da je slovenačko pravosuđe u dobrom stanju.

Uzdržani stavovi

Poljska i Mađarska, kao što se i očekivalo, imaju ozbiljnu rezervisanost u vezi sa konceptom, metodologijom i izvorima izveštaja.

Izveštaj ne može da služi kao osnova za rasprave o vladavini prava u EU, ocenili su poljski minister pravde Zbignjev Žobro i njegov mađarski kolega Judit Varga u zajedničkom saopštenju 30. septembra.

"Doseg izveštaja je arbitraran i nema referenci na objektivno seleketovane referentne tačke, koje bi mogle da budu jednako primenjene na sve zemlje članice", navodi se u saopštenju.

EK je u izveštaju izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog pravosudnih reformi sprovedenih 2015. u Poljskoj, koje su, kako se navodi, povećale uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku vlast i oslabile nezavisnost sudija.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki odbacio je kritike, kao i ideju da se pristup fondovima EU uslovljava poštovanjem vladavine prava.

Mađarski parlament je upozorio da neće podržati plan oporavka EU ako on bude uključivao povezivanje finansijske pomoći sa vladavinom prava.

"Mađarska je jedna od retkih članica u kojoj preovladava istinski pluralizam u medijima, ideološkim debatama i javnoj sferi uopšte".

Bez reakcija

Izveštaj Komisije još nije komentarisala Finska, koja se tokom svog predsedavanja u drugoj polovini 2019. zalagala za povezivanje vladavine prava i finansijskih sredstava. Njen stav dele i Švedska, Danska, Belgija i Holandija.

Među slovačkim političarima izveštaj je prošao neprimećeno. Slovačka vlada je, međutim, istog dana odobrila ustavni amandman koji će omogućiti ambicioznu pravosudnu reformu, koja se pominje i u izveštaju.

Hrvatska vlada, kao ni opozicija ni nevladine organizacije, nisu komentarisale dokument Komisije.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropska komisija