Birači u Novoj Kaledoniji, francuskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Tihom okeanu, odlučiće na referendumu 4. oktobra da li žele nezavisnost od Francuske.

Glasanje je ključno za određivanje budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili od stroge politike segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.

Referendum je dugo planiran i usredsređen je na lokalna pitanja, ali dolazi u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma pod novom lupom na globalnom nivou posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u SAD.

Na nedeljnom referendumu će više od 180.000 registrovanih birača odgovoriti na pitanje " Da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna? "

Nije objavljeno nijedno ispitivanje javnog mnjenja, ali se pre dve godine 56,4% glasača koji su učestvovali na sličnom referendumu odlučilo za očuvanje veza sa 16.000 kilometara udaljenim Parizom, prenela je agencija AP.

Oba referenduma su poslednji koraci dugog procesa koji je počeo pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.

Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom Nova Kaledonija dobila je političku moć i široku autonomiju i predviđena su tri referenduma o statusu do 2022. godine.

Ako se glasači 4. oktobra odluče za nezavisnost, biće otvoren neodređeni prelazni period kako bi ova prekomorska teritorija mogla da se pripremi za svoj budući status.

U suprotnom, Nova Kaledonija će ostati francuska teritorija, samim tim i deo Evropske unije, sa građanima koji zadržavaju francusko državljanstvo.

Aktivisti za nezavisnost žele da svi atributi suverene države, uključujući pravosuđe, policiju, vojsku, valutu i ​​spoljne odnose, budu preneti iz Francuske u Novu Kaledoniju.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP