Na referendumu u Novoj Kaledoniji, arhipelagu u južnom Pacifiku, većina birača izjasnila se protiv nezavisnosti od Francuske, uz izlaznost bez presedana. Broj onih koji su glasali protiv nezavisnosti je, međutim, opao za više od tri odsto u odnosu na sličan referendum u novembru 2018. godine.

Pre dve godine protiv nezavisnosti je bilo 56,7% glasova u odnosu na 43,3 za nezavisnost. Taj razmak se suzio na referendumu održanom 4. oktobra, na kojem se za očuvanje veza sa Parizom izjasnilo 53,26% glasača, a za samostalnu državu 46,74%, pokazali su konačni rezultati.

Odziv birača bio je istorijski, 85,64 odsto, za 4,5% veći nego na referendumu 2018. kada je izašlo 81% glasača.

Francuski predsednik Emanuel Makron je posle objavljivanja konačnih rezultata i pobede pristalica ostanka u Francuskoj izrazio "duboko osećanje zahvalnosti".

"Glasači su se izjasnili, oni su većinski potvrdili svoju želju da Nova Kaledonija ostane u Francuskoj. Kao šef države ja primam taj znak poverenja u Republiku sa dubokim osećanjem zahvalnosti. Takođe primam te rezultate sa poniznošću", rekao je francuski predsednik u obraćanju iz Jelisejske palate.

Na ferendumu 4. oktobra glasalo se o budućnosti arhipelaga istočno od Australije i njegovih 270.000 stanovnika, uključujući i urođenike Kanake, koji su nekada patili pod strogom politikom rasne segregacije, i potomke evropskih kolonizatora.

Referendumsko pitanje je glasilo "da li želite da Nova Kaledonija stekne puni suverenitet i postane nezavisna?", a pravo glasa imalo je više od 180.000 ljudi.

Stanovnici Nove Kaledonije, teritorije koja se nalazi 18.000 kilometara od Pariza i predstavlja jedno od poslednjih uporišta evropskog suvereniteta u toj oblasti, čekali su i po nekoliko sati u redovima ispred birališta.

Glasanje se odvijalo bez maski i ograda zato što na tom arhipelagu nema Kovida-19 zahvaljujući drastičnom smanjenju međunarodnih letova i obaveznom karantinu za svakog posetioca.

Pobeda "ne" znači da je dozvoljeno organizovanje i trećeg referenduma do 2022. godine. Tu opciju već odbaciju oni koji su za ostanak u Francuskoj dok su oni koji su za odvajanje rekli da hoće da je sprovedu.

Oba referenduma su poslednji koraci procesa koji je počeo još pre tri decenije u cilju okončanja nasilja između pristalica i protivnika nezavisnosti od Francuske.

Mirovni sporazum između suprotstavljenih strana postignut je 1988. godine a deceniju kasnije, Numejskim sporazumom, Nova Kaledonija dobila je politička ovlašćenja i široku autonomiju i dogovoreno je da se do 2022. godine održe tri referenduma o njenom državnom statusu.

Posle najnovijeg referenduma Nova Kaledonija ostaje francuska teritorija, samim tim i deo EU, a njeni građani ostaju državljani Francuske.

Referendum je dugo planiran i bio je usredsređen je na lokalna pitanja, ali je održan u trenutku kada je nasleđe kolonijalizma u celom svetu našlo pod lupom posle protesta poslednjih meseci protiv rasizma koji su inspirisani pokretom "Crni životi su važni" u SAD.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP