U jeku porasta nezaposlenosti među mladima u EU, dodatno podstaknutom pandemijom korona virusa, Evropski parlament pozvao je Evropsku komisiju i zemlje članice da pojačaju podršku mladim ljudima čija je profesionalna budućnost nesigurna.

Evropski poslanici zatražili su od članica EU da obezbede da mladim ljudima koji se prijave za nacionalne programe Garancija za mlade, budu ponuđeni "kvalitetni, raznovrsni i individualno prilagođeni poslovi, pripravništvo, praksa ili stažiranje, uključujući i pravednu platu".

U neobavezujućoj Rezoluciji, evroposlanici su uobičajenu praksu da pripravnici i praktikanti rade bez novčane naknade osudili kao "oblik eksploatacije rada mladih ljudi i kršenja njihovih prava".

U dokumentu se insistira i da zapošljavanje mladih treba da bude "usklađeno sa relevantnim načelima evropskih socijalnih prava, kako bi se garantovalo pravo na pravedno i jednako postupanje u pogledu uslova rada, uključujući obezbeđenje uslova rada prilagođenih potrebama osoba s invaliditetom, socijalnu zaštitu i osposobljavanje te probna razdoblja razumnog trajanja, kao i zabranu zloupotrebe atipičnih ugovora o radu".

Naglašava se i da ugovori o pripravništvu treba da budu "u formi pisanih, pravno obvezujućih sporazuma" koji "uklju i pristojnu platu" i da "Garancije za mlade mora dovesti do zapošljavanja i da pripravništvo nikada ne bi smelo da zameni radni odnos".

"Borba protiv neplaćanja praktikanata traje već dugo. Predugo smo bili naviknuti na neplaćeno pripravništvo, ali to mora da se promeni", rekao je novinarima predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, komentarišući činjenicu da širom Evrope, pa i u institucijama EU, bez novčane naknade radi veliki broj pripavnika i stažista.

Poslanik Brando Benifel, iz grupacije socijalista i demokrata, rekao je novinarima da Evropski parlament sada prednjači vlastitim primerom,  jer  je neplaćeno pripravništvo u toj instituciji ilegalno. "Ono što sada želimo, jeste da to bude preslikano u celoj EU i da se jednom zauvek rešimo problema neplaćenog pripravništva", rekao je Benifel.

Apel parlamenta usledio je uoči očekivanog usvajanja predloga Evropske komisije da se unaprede mere Garancija za mlade, na koje su se obavezale članice Unije.

Garancija za mlade je instrument EU koji su države članice preuzele kako se postiglo da bi mladi ljudi dobili kvalitetnu ponudu za posao, dalje školovanje, obuku ili pripravništvo u roku od četiri meseca od gubitka radnog mesta ili prestanka formalnog školovanja. Garancije su uvedene Preporukom Saveta EU iz 2013. godine.

Garancije za mlade usvojene su u vreme kada je u nekim članicama EU, posebno na jugu Evrope, nezaposlenost skočila i na više od 50%, a zahvaljujuči programima Garanacija za mlade u EU se od 2014. godine 24 miliona mladih ljudi osposobljavalo, obrazovalo ili našlo zaposlenje.

Evroposlanici su u rezoluciji izrazili žaljenje zbog dobrovoljne prirode Garancije za mlade i pozvali EK da predloži da to postane obavezujući instrument.

U avgustu 2020. godine nezaposlenosti mladih uzrasta 15 do 24 godine u EU je iznosila 17,6%, odnosno 3,032 miliona ljudi mlađih od 25 godina, dok je pre krize izazvane pandemijom iznosila 14,9%.

Stopa nezaposlenosti među mladima u EU je više nego dvostruko veća od ukupne nezaposlenosti koja iznosi 6,5%, a 43,8% mladih ljudi širom EU zaposleno je na određeno vreme. Uz to su mladi ljudi daleko osetljiviji na recesiju i prve žrtve krize, navodi se u Rezoluciji.

Parlament je ukazao da kod nezaposlenosti mladih postoje velike razlike među zemljama članicama, i da je, na primer, ta stopa u avgustu u Nemačkoj iznosila 5,8%, ali je u junu u Španiji neposleno bilo 40,8% mlađih od 25 godina, u Grčkoj u aprilu 39,3%, a u Hrvatskoj i Sloveniji u junu 24,5%, odnosno 16,9%.

EP je upozorio i da veliki broj mladh radi na nesigurnim radnim mestima i da mnogi u potrazi za poslom moraju da napuste svoja prebivališta ili države.

Izražavajući bojazan da će nezaposlenost mladih i dalje rasti, evroposlanici su u rezoluciji zatražili od zemalja članica da izdvoje više novca kako bi se  mere Garancija za mlade ojačale u periodu od 2021. do 2027. godine.

Sasoli je ocenio da su te garancije "važan instrument koji šalje poruku da pripravnici zaslužuju pristojnu platu".

Sindikati su izrazili podršku apelu Evropskog parlamenta da se zabrani neplaćeno pripravništvo i da se više novca uloži u kvalitetne poslove za mlade ljude.

Komentarišući potez parlamenta, Evropski forum mladih (EYF) je pozvao sve članice da slede taj primer i stanu u odbranu prava mladih tako što će učiniti da neplaćeno pripravništvo postane stvar prošlosti i uvesti obavezujuće kvalitativne standarde za Garancije za mlade.

Evropska komisija je u julu predložila da se mere Garancije za mlade, prvobitno predviđene za mlađe od 25 godina, prošire na osobe uzrasta do 30 godina, kako bi se pružila podrška što većem broju ljudi da se uključe u zelenu i digitalnu tranziciju.

Ipak,  mnogi smatraju da predlozi Komisije nisu ispunili očekivanja, jer se uglavnom odnose na obuku i pripravništvo mladih, umesto da se usredsrede na njihovo zapošljavanje, i zato što je uzela u obzir samo mali broj kvalitativnih kriterijuma moje su predložili sindikati i organizacije građanskog društva.

Međunarodna organizacija rada ocenila je u to vreme i da su finansijski izvori na koje računa komisija "često nedovoljni za ispunjenje preporuka".

Poslanici Evropskog parlamenta su u rezoluciji kritikovali zemlje EU zbog toga što su u značajnoj meri, sa 15% na 10%, smanjile Evropski socijalni fond plus (ESF+) čija je namena da podstiče mere za zapošljavanje mladih širom Unije.

Izvor: EURACTIV.com, Evropski parlament

Foto: Evropski parlament