Troje od četvoro Evropljana misli da EU treba da distribuiše fondove samo članicama koje slede vladavinu prava i demokratske principe, pokazalo je novo istraživanje koje je poručio Evropski parlament.

Samo 12% od 24.812 ispitanika misli da je povezivanje finansiranja i vladavine prava, uključujući slobodu štampe, nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije i zaštitu individualnih prava, loša ideja.

Međutim, udeo ljudi koji se slažu sa uslovljavanjem isplata vladavinom prava je ispod EU proseka u četiri od šest zemalja koje su glasale protiv nemačkog kompromisnog predloga jer je "razvodnjen". Reč je o zemljama "štedljive četvorke" - Austriji, Danskoj, Holandiji i Švedskoj, kojima su se priključile Belgija i Luksemburg.

Prosek na nivou EU je 77% ispitanika za uslovljavanje a ispod proseka su Švedska (72%), Holandija (71%), Danska (70%) i Belgija (70%).

I ispitanici u zemljama koje se najviše protive uslovljavanju finansiranja EU poštovanjem vladavine prava i demokratskih principa, u Mađarskoj i Poljskoj, podržavaju tu ideju, ali manji procenat od evropskog proseka (72%).

"Ako gotovo 80% njihovih građana želi da se trošenje novca koji daju kroz poreze uslovi poštovanjem vladavine prava od strane njihovih vlada, oni (države članice) treba da slušaju", istakao je u saopštenju jedan od pregovarača Parlamenta, evroposlanik Petri Sarvama iz grupe EPP.

Parlament ne popušta

U međuvremenu je Evropski parlament 20. oktobra održao još jednu rundu političkih pregovora sa Savetom o uslovljavanju članica vladavinom prava ali su za sade slabe nade da će doći do pomaka.

Do zastoja je došlo jer nema odgovora na pitanje kako bi funkcionisao budući mehanizam za sankcionisanje članica koje ne slede principe vladavine prava.

Još jedan od pregovarača EP, evroposlanik Danijel Frojnd  (Daniel Freund) rekao je da ne misli da je predlog Saveta realan "jer u istoriji EU nismo videli sankcije pokrenute kvalifikovanom većinom", iako slični mehanizmi već postoje, npr. u fiskalnom pravilniku bloka.

"Nećemo ustupiti kao Parlament... Mislim da za sada nećemo odobriti sedmogodišnji budžet", rekao je Frojnd za EURACTIV.

Skeptici kažu da će se evroposlanici uskoro naći pod ogromnim pristiskom kod kuće da potpišu fond za oporavak evropskih ekonomija kojima su, s obzirom na pandemiju, potrebana sredstva što pre.

Frojnd međutim ne veruje da će evroposlanici popustiti, čak ni oni iz zemalja sa juga EU, poput Španije, čije su ekonomije u prvom talasu pandemije korona virusa najteže pogođene.

"Mislim da ljudi možda potcenjuju koliko je ovo ozbiljno za Parlament", rekao je evroposlanik Zelenih iz Nemačke.

Pitanje se komplikuje zbog potrebe da svaki nacionalni parlament odobri pravni akt koji će omogućiti EU da se zadužuje na tržištima i tako plati ekonomski oporavak. Pored toga, Mađarska i Poljska prete uskraćivanjem podrške ako pregovori o uslovljavanju novca vladavinom prava završe nezadovoljavajuće po njih.

Frojnd smatra da je moguće da EP i Savet postignu kompromis koji će zadovoljiti obe strane i omogućiti evroposlanicima da odobre dugoročni budžet EU. Tada bi "teret" usvajanja budžeta i paketa za oporavak od 750 milijardi evra prešao na nacionalne parlamente.

"Mislim da bi u tom trenutku pritisak bio tako visok, čak i na mađarski parlament, da će ga odobriti", rekao je Frojnd.

Posle razgovora nemački portparol je rekao da "pregovori konstruktivno napreduju, da je ponovo ostvaren neki napredak, da su razlike dodatno smanjene". "Treba da prođe još neko vreme dok se ne prostigne kompromis", rekao je i dodao da ima razloga za optimizam.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta