Evropska svemirska agencija (ESA) potpisala je sa svojim američkim pandanom NASA sporazum koji predviđa učešće Evrope u izgradnji svemirske stanice u mesečevoj orbiti i otvara put da za nekoliko godina na površinu Meseca prvi put kroče i "euronauti".

Sporazum, potpisan 27. oktobra, predviđa da će ESA praviti ključne komunikacione i pogonske komponente za svemirsku lelicu Orion agencije NASA, koja treba da preveze ljudsku posadu do Meseca, pa i Marsa, kao i za planiranu lunarnu stanicu nazvanu Kapija.

ESA je precizirala da će letelicu Orion opremiti sa najmanje dva modula evropske proizvodnje koji obezbeđuju struju, vodu, kiseonik i azot.

Zauzvrat, evropski astronauti će učestvovati u najmanje tri misije do buduće svemirske stanice Kapija i eventualno i do površine Meseca. Evropa ne raspolaže sopstvenim kapacitetima za lansiranje svemirskih letelica sa ljudskom posadom i u tome zavisi od SAD i Rusije.

Američka svemirska agencija NASA saopštila je da će Kapija biti približno šest puta manja od postojeće Međunarodne svemirske stanice. Ona će biti sastavljena u mesečevoj orbiti, više desetina hiljada kilometara od površine, i poslužiće kao polazna stanica i platforma za misije ka Mesecu, Marsu i drugim odredištima u svemiru, navela je NASA.

Kapija bi trebalo da počne da funkcioniše 2024. godine, iste godine kada NASA u okviru svemirskog programa Artemis planira i povratak ljudske posade na Mesec. Predviđeno je da u toj lunarnoj misiji prvi put učestvuje i jedna žena astronaut.

Evropski partneri će, prema rečima direktora ESA Dejvida Parkera, za Kapiju izgraditi glavni modul za boravak posade, nazvan I-Hab, obezbediti telekomunikacije i snabdevanje gorivom. On je dodao da će evropski astronauti odlaziti na svemirsku stanicu kako bi "živeli i radili u dubokom svemiru".

Generalni direktor ESA Jan Verner ocenio je da je sporazum "prelomna tačka" i potvrda da "Evropa napreduje na svom putu ka Mesecu, ne samo u smislu opreme i tehnologije, već i kada je reč o ljudima".

Početkom oktobra, ESA je dodelila poslove vredne više stotina miliona evra vezane uz istraživanje Meseca i Marsa, uključujući i izradu komponenti za svemirsku stanicu Kapija i orbitalne robotske letelice koja može da prikuplja uzorke sa Marsa.

Kompanija Erbas, koja je jedan od ključnih evropskih saradnika ESA, saopštila je 27. oktobra da su njeni naučnici uspešno demonstrirali postupak dobijanja kiseonika iz simulirane mesečeve prašine, ocenivši da je to "revolucionarno otkriće" za čovekovo istraživanje svemira.

"Taj proboj je ogroman skok napred i vodi nas korak bliže svetom gralu - da budemo u stanju da duže vreme boravimo na Mesecu", rekao je šef Erbasovog odeljenja za svemirske sisteme Žan-Mark Nasr.

Proces ROKSI, odnosno pretvaranje regolita u kiseonik i metale, koji već ima izvesnu primenu, mogao bi da bude korišćen za proizvodnju kiseonika za ljudska naselja na Mesecu, a u kombinaciji sa ledom iz svemira i za proizvodnju raketnog goriva.

Međutim, iako ESA sarađuje na brojnim svemirskim projektima u svetu, svemirske ambicije Evrope u velikoj meri sputava nedostatak kapaciteta za lansiranje letelica sa ljudskom posadom. U EU traju diskusije o izgradnji tih kapaciteta, ali zvaničnih odluka još nema.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: NASA