Uticaj koji društvenih mediji imaju na naše političke stavove i ponašanje može imati ozbijlne posledice po demokratske temelje naših društava, navodi se u izveštaju Objedinjenog istraživačkog centra, naučnog servisa Evropske komisije.

Istraživanje je pokazalo da 48% Evropljana koristi društvene medije svaki ili skoro svaki dan. Iako su korisno sredstvo za informisanje, zabavu, kupovinu ili komunikaciju za prijateljima, te platforme su radikalno promenile način na koji doživljavamo politiku, tako što više građana uključuju u političke procese i omogućavaju da se čuje glas manjina.

Novi mediji takođe utiču na polarizaciju poruka i lakše širenje nepouzdanih informacija. To može ograničiti naše mišljenje i umanjiti našu sposobnost da donosimo političke odluke zasnovane na informacijama, što ima opasan uticaj na naša demokratska društva, navodi se u izveštaju "Tehnologija i demokratija: razumevanje uticaja onlajn tehnologija na političko ponašanje i donošenje odluka", objavljenom 27. oktobra.

Međunarodni tim stručnjaka je identifikovao četiri izazova koji se javljaju u političkoj interakciji na onlajn platformama koje nisu u velikoj meri pod javnim nadzorom.

Prva slaba tačka je "ekonomija pažnje". Kada smo na internetu, naša pažnja i angažovanje se prodaju kao proizvodi oglašivačima.

Privatne organizacije koje rukovode onlajn servisima su postale veoma iskusne u privlačenju i zadržavanju naše pažnje, do te mere da naši politički stavovi i dela mogu da budu oblikovani a da nismo ni svesni šta stoji iza tog uticaja.

Na primer, Jutjub tvrdi da je njihov algoritam za video preporuke, koji automatski selektuje video snimke za koje smatra da će korisnik biti zainteresovan, odgovoran za 70% vremena provedenog na tom sajtu. Takođe postoje dokazi da preporuke Jutjuba vode gledaoce ka sve  ekstremnijim sadržajima.

Algoritam koji koristi Fejsbuk može, na osnovu analize samo 300 "lajkova" (sviđa mi se), da predvidi osobine korisnika tačnije nego njihov supružnik. To povećava zabinutost zbog "mikrotargetiranja", odnosno pravljenja personalizovanih reklama usmerenih korisnicima na osnovu njihove ličnosti. Ukoliko se koristi u politici, mikrotargetiranje ima veliki potencijal da ugrozi demokratski diskurs, što je temelj demokratskog izbora.

Drugi izazov su "arhitekture izbora". Društveni mediji primenjuju nekoliko bihevioralnih tehnika da podstaknu ljude da budu stalno aktivni i da dele sadržaje. Podešavanja i opcije na platformama čine napuštanje internet stranice mnogo komplikovanijim nego pristupanje platformama.

Korisnici interneta generalno nisu upoznati sa tim koje podatke daju drugima, kao i kako se njihovi podaci sakupljaju i skladište.

Treća slaba tačka su "algoritmi sortiranja sadržaja". Algoritmi koji pregledaju i selektuju informacije koje vidimo onlajn su toliko kompleksni da ih i njihovi programeri teško objašnjavaju. To stvara probleme transparentnosti i odgovornosti.

Posebno je problematično to što ti algoritmi mogu da podstaknu polarizovani diskurs ili da spreče da dobijamo određene informacije.

Platforme kao što su Tviter, Redit i Fejsbuk koriste algoritme koji preferiraju sadržaj za koji se očekuje da će izazvati više reakcija. To za posledicu može imati preveliku izloženost polarizovanim i kontroverznim sadržajima i nedovoljno izlaganje sadržajima koji su manje emotivni, ali više informativni.

Dezinformacije su još jedan izazov koji se ističe u izveštaju. Prema nedavnom istraživanju Eurobarometra u svim zemljama EU, više od polovine stanovnika je reklo da najmanje jednom sedmično naiđe na lažnu vest na internetu.

Ljudi imaju predispoziciju da više naginju negativnim vestima, i kada se to spoji sa algoritmima koji promovišu sadržaj koji podstiče veće angažovanje, onlajn platforme lako mogu da povećaju dostupnost lažnih vesti i dezinformacija.

To je posebno zabrinjavajuće kada dezinformacije imaju potencijal da definišu političku agendu, podstaknu ekstremizam i na kraju dovedu do stanja u kojem činjenice imaju manje uticaja u oblikovanju javnog mišljenja nego emocije i lična uverenja.

U izveštaju se podseća da već postoje zakoni koji regulišu sajber prostor i da postoji nekoliko inicijativa za regulaciju te oblasti na nivou EU.

Među njima su propisi o zaštiti potrošača, koji su pomogli da se veliki broj dezinformacija o COVID-19 ukloni sa Fejsbuka, kao i Direktiva EU o medijskim audio-vizuelnim servisima, kojom je regulisan sadržaj na Jutjubu i drugim sajtovima.

U borbi protiv ekstremizma na internetu, EU Internet forum okuplja vlade, Europol i tehnološke gigante u nastojanju da se nelegalni sadržaj, uključujući terorističku propagandu, identifikuje i što pre ukloni.

U izveštaju Objedinjenog istraživačkog centra se daju i preporuke kreatorima politika. Među njima su zabrana mikrotargetiranja u političkim reklamama, pravila transparentnosti tako korisnici razumeju kako algoritmi koriste njihove podatke, ili zahtevanje od onlajn platformi da podnose izveštaje korisnicima o tome kada, kako i koji njihovi podaci se prodaju.

Autori izveštaja ističu da kreatori politika moraju da sprovode te mere u okviru širih napora da bi se politički angažovali sa građanima kako bi razumeli njihove različite vrednosti i poglede i povratili poverenje u političke institucije.

U trenutku kada EK priprema novi Akcioni plan za evropsku demokratiju i novu Uredbu o digitalnim uslugama, ovo istraživanje je urađeno kako bi se pomoglo građanima, civilnom društvu i kreatorima politika da shvate uticaj interneta na naše političke odluke i da preduzmu mere kako bi sačuvali participativnu, demokratsku budućnost Evrope.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay.com