Članice EU postigle su dogovor prema kojem će zemlje koje nisu deo Unije moći da se pridruže njenim zajedničkim odbrambenim projektima samo ako mogu značajno da doprinesu i ako dele vrednosti na kojima se temelji EU,  proizlazi iz nacrta sporazuma u koji je uvid imao briselski portal EURACTIV.

Sporazum je postignut 28. oktobra uz posredovanje predsedavajuće EU Nemačke a posle višemesečnog lobiranja američkih zvaničnika. Oni su tražili što inkluzivniju politiku, koja bi omogućila da i treće zemlje imaju pristup vojnim i vojno-industrijskim projektima u okviru evropskog sporazuma o Stalnoj strukturisanoj saradnji (PESCO), što bi pored SAD, uključilo i  Veliku Britaniju i Norvešku.

PESCO je pokrenut u decembru 2017. godine sa ciljem da približi EU planiranoj zajedničkoj odbrambenoj uniji i učini je u odbrambenom smislu fleksibilnijom i manje zavisnom od SAD. U projekte PESCO nisu se uključile Danska, Malta i Velika Britanija. Prvi sastanak ministara u formatu PESCO održan je u martu 2018. godine, kada je usvojeno i 17 prvih projekata u koje su po želji mogle da se uključe članice EU.

Od tada, PESCO je postao ključan za napore EU da postane strateški autonomnija, u svetlu Bregzita i eskalacije geoplotičkih napetosti izmeđi SAD i Kine.

Najnoviji sporazum predstavlja proboj posle zastoja do kojeg je zbog ozbiljnih birokratskih prepreka došlo još u junu 2018 i ima za cilj da oživi napore EU da integriše svoje odbrambene kapacitete.

Učestale optužbe da se u Evropi stvara industrijska "tvrđava Evropa" naterale su u svojevrsnu defanzivu zvaničnike u Briselu, ali su, za razliku od njih, zvaničnici Francuske i Nemačke odlučno odbacili takve primedbe.

Do sada u okviru PESCO je dogovoreno 47 zajedničkih odbrambenih projekata, uključući i projekte novih patrolnih čamaca, sistema podmornica bez posade, uređaja za elektronsko ometanje vazduhoplova, tehnologije za praćenje balističkih projektila i upotrebe dronova u sistemu jedinstvenog evropskog neba.

Stručnjaci su, međutim, ocenili da će ti pokušaju integracije odbrane biti ograničenog dometa zbog nedostatka novca u EU.

Prema novom sporazumu, pravna lica iz trećih zemalje, koja se nalaze na teritoriji EU ali su njhovi rukovodioci ili upravljačke strukture izvan Unije, moći će da učestvuju u vojnim projektima EU samo uz odobrenje svih članica bloka, i to tek posle 31. decembra 2025. godine.

Treća zemlja će u takvom slučaju morati da podnese koordinatoru nekog projekta PESCO zahtev za učešće i da sačeka zvaničan poziv.

Uslov za učešće je da entitet iz treće zemlje može da pruži "značajan doprinos" nekom vojnom projektu, bilo da je reč o tehnološkoj stručnosti, ili o drugim kvalitetima, uklčujući i operativnu ili finansijsku podršku.  

O učešću nekog stranog entiteta u vojnom projektu moraće da budu obavešteni Savet EU i Visoki predstavnik za spoljne poslove i bezbednost, pri čemu će Savet morati zvanično i da to odobri.

"Učešće ne sme da dovede do zavisnosti od te treće zemlje ili do restrikcija koje bi protiv nje uvela bilo koja članica Unije", piše u dokumentu, što se u prvom redu odnosi na projekte povezane sa nabavkom oružja, istraživanjem i razvojem kapaciteta, ali i na obavezivanje na kupovinu ili upotrebu određenog naoružanja, kapaciteta ili tehnologije.

Na taj način, ocenjuje se u dokumentu, zemlje koje nisu članice neće moći da utiču na to kako će EU koristiti kapacitete i sisteme koje razvije.

"Učešće trećih zemalja u nekom projektu PESCO ne implicira da će njihovi entiteti imati pristup Programu razvoja vojne industrije (EDIDP) ili drugim značajnim instrumentima Unije", piše u sporazumu.

Istovremeno, dogovor članica EU neće uticati na tradicionalno pravo američke odbrambene industrije da konkuriše za individualne vojne poslove u Evropi.

Tokom pregovora nekoliko zemalja EU je izrazilo zabrinutost da će proširenje prava učešća u evropskim vojnim projektima otvoriti mogućnost da se i Kina i Turska uključe u osetljive bezbednosne projekte EU.  

U sporazumu se zato navodi da će samo zemlje koje dele "vrednosti na kojima je osnovana EU" i poštuju načelo "dobrosusedskih odnosa sa zemljama članicama" moći da učestvuju u zajedničkim odbrambenim projektima.

"Ona (treća zemlja) ne sme da deluje suprotno bezbednosnim i odbrambenim interesima Unije i njenih država članica", piše u nacrtu.

Jedan evropski diplomata izjavio je za EURACTIV da ta odredba praktično isključuje Tursku, članicu NATO i kandidata za EU, sve dok ne reši spor sa Kiprom i tenzije u odnosima sa Grčkom i Francuskom.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropska odbrambena agencija EDA