Politika američkog predsednika Donalda Trampa je tokom protekle četiri godine dovela do rasta nepoverenja u odnosima EU i SAD i nema razloga da se očekuje novi pristup spoljnoj politici ako osvoji drugi mandat, ocenjuju analitičari. Pobedom Dozefa Bajdena bi se, s druge strane, moglo očekivati delimično obnavljanje transatlantskog jedinstva, što bi značilo značajnu promenu u odnosima s Rusijom i generalnom pristupu multilateralizmu.

Tramp i njegova administracija su prekinuli tradiciju "lakših" odnosa EU i SAD kada su republikanci u Beloj kući a konzervativci na vlasti u većem delu Evrope. Na izborima za američkog predsednika SAD 2016. konzervativna Evropska narodna partija nije, međutim, podržala Trampa.

Kada su u pitanju članice EU, evropske vlade imaju pomešana osećanja i različite nacionalne interese u odnosu na SAD.

Velika većina prećutno podržava demokratskog kandidata Bajdena, ali neki lideri koji često zadaju brige Briselu, kao što su mađarski i slovenački premijeri, Viktor Orban i Janez Janša, otvoreno navijaju za Trampa.

Tokom Trampovog mandata, Vašington i Brisel sukobljavali su se oko niza pitanja, od spoljne politike, trgovine, do poljoprivrede, digitalne i ekološke politike. SAD i EU se nisu slagali čak ni oko načina borbe protiv pandemije korona virusa.

Kreatori spoljne politike EU već dugo ističu potrebu za većom "strateškom autonomijom", a glasniji među njima naglašavaju da će, bez obzira ko pobedi na američkim predsedničkim izborima, morati da shvate da Evropa ozbiljno misli da neće više biti mlađi partner Vašingtona.

Multilateralizam

Dajući prioritet američkim interesima, Tramp se povukao iz nekoliko međunarodnih sporazuma, uključujući Pariski sporazum o klimatskim promenama i uskraćivanje podrške Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Takođe je nastojao da smanji pomoć drugim zemljama i da je uslovi podrškom američkim politikama.

S druge strane, Bajden naglašava da SAD ne može da se izbori sa novim izazovima bez bliskih odnosa sa svim svojim saveznicima i saradnje sa međunarodnim institucijama.

Direktorka programa "Evropska snaga" Evropskog saveta za spoljne odnose (EFCR) Suzi Denison smatra da pobeda Bajdena znači partnera Evrope u Beloj kući koji želi da vrati američko vođstvo na međunarodnoj sceni.

"Ali to ne oslobađa Evropu problema. Bajdenove prve dužnosti bile bi usmerene na unutrašnju krizu koju nasleđuje", izavila je Denison za EURACTIV.com.

Pobeda Trampa, dodala je, naterala bi Evropljane da prestanu da govore o suverenitetu i da počnu da ga grade.

Bezbednost

Tramp je već tokom izborne kampanje 2016. tražio od saveznika da povećaju vojne budžete.

Članice NATO su tokom protekle godine povećale izdvajanja za odbranu, tako da sada 10 od 30 saveznica ispunjava cilj da se 2% BDP troši na odbranu, u odnosu na samo tri zemlje 2014.
Spor oko vojne potrošnje kulminirao je letos, kada su SAD povukle hiljade vojnika iz Nemačke.

Istovremeno, Bajden je NATO nazivao "najznačajnijim savezom u istoriji SAD" i upozoravao da će se Alijansa raspasti ako Tramp ostane na vlasti. Ipak, zahtevi za većim izdvajanjima za odbranu dolazili su iz obe partije.

Kina i Rusija

Direktorka Azijskog programa Evropskog saveta za spoljne odnose Janka Ortel izjavila je za EURATCTIV.com da američki izbori verovatno neće mnogo promeniti odnose sa Kinom, koji su "izgleda postavljeni na delimičnom ekonomskom razdvajanju i većoj konfrontaciji".

I Vašington i Peking su pokušavali da u svoju svađu uvuku EU, čije su članice nedavno pozivale da se ponovo razmotri politika Brisela prema Kini koja vodi sve agresivniju spoljnu politiku.

Bajden je rekao da je uspon Kine ozbiljan izazov i zauzeo se za čvršći stav po pitanju ljudskih prava i situacije u Hongkongu, istovremeno vršeći pritisak na Kinu zbog njenih trgovinskih praksi.
Što se tiče Rusije, Tramp je negovao srdačne odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Odbacio je optužbe o mešanju Moskve u američke izbore 2016, ukazujući na sankcije uvedene Rusiji kao dokaz snage njegove administracije.

Bajden je obećao da će se suprotstaviti Putinu zbog mešanja u izbore i drugih aktivnosti.

"Ne razumem zašto ovaj predsednik nije spreman da se suprotstavi Putinu kada je on zapravo davao novčane nagrade za ubijanje američkih vojnika u Avganistanu, kada je uključen u aktivnosti koje destabilizuju NATO", rekao je Bajden.

Nuklearno oružje

SAD su od dolaska Trampa na vlast napustile ili najavile izlazak iz nekoliko sporazuma, uključujući Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i sporazuma "Otvoreno nebo", a i dogovor "Novi start" o kontroli nuklearnog naoružanja je doveden u pitanje.

Stručnjaci predviđaju da se može očekivati da još dogovora propadne ako Tramp osvoji i drugi mandat.

Bajden je obećao da će obnoviti pregovore o "Novom startu" i verovatno prihvatiti ponudu Rusije da se taj sporazum produži na pet godina bez preduslova.

Takođe je rekao da će pokušati da poništi odluku Trampa da izađe iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, u kojem je učestvovala i EU.

Trampovi direktni pregovori sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom nisu rezultirali denuklearizacijom Korejskog poluostrva. Bajden planira da, ako dođe u Belu kuću, sankcijama izvrši pritisak na Kima.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropska komisija