Svetska banka prestala je da objavljuje indeks Duing biznis priznajući da postoje "nepravilnosti" u podacima koje bi mogle da utiču na rangiranje tržišta u razvoju.

To ipak ne znači kraj indeksa koji je od 2003. svake godine objavljivala Međunarodna finansijska korporacija (IFC), afilijacija Svetske banke fokusirana na privatni sektor u zemljama u razvoju, već da će sve biti pomno analizirano a nepravlinosti ispravljene.

Helmut Rajzen (Reisen) u tekstu u onlajn magazinu Međunarodna politika i društvo, koji se izdaje u okviru globalne mreže Fondacije Fridrih Ebert, ocenjuje da je i bilo vreme da se prestane sa izradom Duing biznisa (DB) jer se tim indeksom manipulisalo radi guranja neoliberalnih politika.

Indeks Duing biznis ocenjuje poslovno okruženje u zemljama i rangira ih po tome koliko su privlačne za strane investitore.

Taj indeks je bio globalni signal za investitore a ocenivani su uslovi za pokretanje biznisa, građevinske dozvole, prustup struji i kreditima, registracija nekretnina, porezi, prekogranična trgovina itd.

Prema IFC, indeks DB je poslednjih godina naterao brojne zemlje u razvoju da unaprede poslovno okruženje i oslobode se "regulatornog balasta".

Cenjeni indkator bila je i deregulacija tržišta rada, odnosno olakšavanje otpuštanja. Međutim, posle protesta međunarodne konferederacije slobodnih sindikata (ICFTU), uklonjen je iz indeksa.

ICFTU i drugi sindikati su optužili banku da je zloupotrebila DB da bi ubedila vlade da daju manje minimalne zarade i odustanu od svoje dužnosti da unapred obaveštavaju o masovnim otpuštanjima.

Za vreme krize 2009. Svetska banka je konačno pristala da isključi indikator fleksibilnost tržišta rada.

Prema sajtu IFC, u poslednjem DB izveštaju među zemljama koje su najviše popravile poslovno okruženje su Indija, Nigerija i Saudijska Arabija a zemlje poput Nemačke, Švajcarske i Holandije našle su se na listi ispod Gruzije, Severne Makedonije i Letonije.

Tako fantastičnim rezultatima doprinelo je, za početak, usko fokusiranje na regulatornu praksu uz ignorisanje makroekonomske stabilnosti, održive konkurentnosti, poštovanja vladavine prava i nivoa obrazovanja zaposlenih.

Pore toga, DB izveštaji su zasnovani na anketama koje su sproveli savetnici za upravljanje i advokatske firme a ne kompanije koje se bave prozvodnim aktivnostima i, na kraju, rejting Duing biznisa je sve više politički korumpiran, ocenio je Rajzen.

Oportunistčka metodologija

Početkom 2018. vodeći ekonomista Svetska banke Pol Romer rekao je za Vol strit džornal da je izgubio veru u integritet indeksa Doing biznis.

Navodi se primer Čilea, gde se indeksom politički manipulisalo na štetu socijalističke predsednice i ta zemlja je padala na globalnoj listi kada su na vlasti socijalisti a rasla pod konzvertivcima.

Čile međutim nije jedini. Tako se pokazalo da je indijski rast na listi, koji je "slavio" premijer te zemlje Narendra Modi rekavši da je Indija "najveća demokratija u svetu i najbrže rastuća ekonomija", u najvećoj meri bio rezultat metodoloških promena.

Indija je skočila na listi samo zahvaljujući novim indikatorima dok je Saudijska Arabija popravila poziciju u izveštaju Duing biznis 2019. nakon što je kupila dosta oružja od SAD, navodi autor članka.

On kaže i da političare ne interesuju nijanse već koriste međunarodna rangiranja da potkrepe svoje argumente.

Vreme je za nešto drugačije

Posebno štetan indikator DB usmeren na globalne investitore podstakao je siromašne zemlje da drže poreze niskim i da ih samo neznatno regulišu.

Indeks DB tako je pokrenuo trku siromašnih zemalja jer je signalizirao da će pobednici dobiti direktne strane investicije, iako su investitorima od poreskih stopa mnogo važniji stabilnost, pouzdanost i jasna regulativa.

Duing biznis često stvara pogrešne podsticaje, poput nagrađivanja zemalja koje imaju niske poreze.

Istovremeno Svetska banka poziva zemlje u razvoju da bolje mobilišu domaće resurse za finansiranje svojih troškova i da ne zavise od strane pomoći.

Rajzen piše da je to besmisleno i kaže da je zemljama poput Nigerije, gde porezi čine gotovo 6% BDP, potreban veći a ne manji poreski prihod da bi se razvijale.

Nezavisni panel Svetske banke 2013. je preporučio ukidanje agregatnog Duing biznis indeksa. Takođe je preporučio da se više ne objavljuju indikatori fleksibilnosti tržišta rada i poreske stope.

Odluka da se prestane sa objavljivanjem trebalo bi da posluži da se budući DB izveštaji preurede tako da uzmu u obzir razvojnu perspektivu - posebno za siromašne zemlje.

Makroekonomska stabilnost, pravna izvesnost, kvalitet infrastrukture, nivo obrazovanja, korupcije... sve to je neostajalo u indeksu, naveo je Rajzen.

Kao dobri modeli za izradu novog, od nepravilnosti očišćenog indeksa, mogu da posluže Indeks humanog razvoja UN i Indeks boljeg života OECD koji se koriste za predstavljanje ukupnog kvantitativnog utiska, smatra Rajzen.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta