U Evropi je tokom protekle godine primetno opala podrška populističkim uverenjima, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja YouGov. Stručnjaci ocenjuju da glavni razlozi toga leže u pandemiji i da će sa oporavkom od krize i populističke partije ponovo ojačati.

Manji ili veći pad populističkih tendencija zabeležen je 2020. godine u svih osam evropskih zemalja u kojima je istraživanje sprovedeno i 2019. godine.

Politički naučnici su bili iznenađeni velikim padom, ali pošto su njegovi glavni uzoci verovatno povezani s pandemijom korona virusa, oni ocenjuju da bi podrška populističkim uverenjima mogla da se poveća kada se fokus krize više okrene ka ekonomiji.

"Virus možete da posmatrate kao vulkan. Teško je pogodio populizam, ali će za sobom ostaviti plodno tlo za budućnost", izjavio je politički sociolog na Univerzitetu u Amsterdamu Matajs Rodojn.

Populizam je brzo ojačao kao politička snaga, a podrška populističkim partijama na nacionlnim izborima širom Evrope je za 20 godina porasla sa 7% na više od 25%.

Populističke partije su ušle u vlade u 11 evropskih zemalja, a veliku popularnost dobili su populistički lideri, uglavnom iz krajnje desnice, kao što su Mateo Salvini u Italiji, Marin le Pen u Francuskoj, Viktor Orban u Mađarskoj i Džimi Akeson u Švedskoj.

Istraživanje, sprovedeno u julu i avgustu u 25 zemalja, sa oko 26.000 ispitanika, pokazalo je da se u Velikoj Britaniji, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Švedskoj, kao i u Australiji, Kanadi i SAD, manje ljudi slaže sa izjavom da "moć nekoliko posebnih interesa sprečava zemlju da napreduje".

U nekim zemljama taj pad je bio znatan: U Danskoj za 11%, u Velikoj Britaniji i Nemačkoj za 9%, Francuskoj za 8%, Italiji za 6% i u Poljskoj za 4%.

Rezultati pokazuju sličan pad podrške i za druge tvrdnje koje su napravljene za merenje podrške populističkim uverenjima. Tako se sa iskazom da se "mnogo važnih informacija namerno krije od javnosti zbog ličnog interesa" slaže 20% manje ispitanika u Danskoj i 15% manje u Nemačkoj.

Da je njihova zemlja "podeljena na obične ljude i korumpirane elite koje ih eksploatišu" veruje 11% manje Danaca, 9% manje Nemaca, 7% manje Italijana i 5% manje Francuza. Ipak, postoje razlike između zemalja. Sa ovom tvrdnjom se slaže više od polovine ispitanika u Francuskoj i Španiji, a samo 18% u Danskoj.

Podrška nekim drugim populističkim stavovima ostala je visoka u nekoliko zemalja. Između 60% i 74% ispitanika u sedam od osam evropskih zemalja smatra da "volja naroda treba da bude najviši princip politike njihove zemlje".

Privremeno zatišje

Rodojn navodi nekoliko razloga pada podrške populističkim idejama koji su povezani s pandemijom.

"Postoji dokaz većeg poverenja u nauku, političare i stručnjake - utisak da im samo oni mogu pomoći. Percepcija, možda, da globalna zdravstvena kriza nije situacija u kojoj nužno želimo da vratimo vlast ljudima", ocenio je Rodojn.

U mnogim zemljama porasla je podrška nacionalnim vladama u vreme krize, a popularnost populističkih partija oslabila je i zbog njihove nedoslednosti kada se govori o načinu na koji se treba boriti protiv pandemije. Primetno je bilo njihovo često menjanje stavova o nizu pitanja, kao što su zatvaranje granica ili uvođenje karantina.

Rodojn dodaje i da su zbog pandemije populističke partije i njihove ideje jednostavno dobijale mnogo manje pažnje, posebno na početku krize.

Ipak, on upozorava da je to verovatno samo privremeno zatišje.

"Stvari se već brzo menjaju sa drugim talasom. Teorije zavere rastu, stanovništvo postaje sve više polarizovano po pitanju mera koje vlade preduzimaju. To je prilika za populiste. Nekoliko populističkih partija radikalne desnice se izgleda već oporavlja u anketama", rekao je Rodojn.

Migranti i dalje nepoželjni

Istraživanje je pokazalo i da su se ljudi generalnu udaljili od verovanja da su troškovi imigracije veći od njene koristi, ali su ojačali stavovi o imigraciji, ključnom pitanju za sve evropske desničarske populističke partije.

U sedam od osam evropskih zemalja više ispitanika smatra da se broj imigranata mora ograničiti. Tako misli 51% Francuza, u odnosu na 36% 2019. godine.

Neprijateljsko raspoloženje prema imigraciji ostalo je snažno u Švedskoj, gde 65% ispitanika smatra da bi trebalo smanjiti broj imigranata koji dolaze u zemlju, u odnosu na 58% prošle godine. Za ograničenje imigracije zalaže se 64% Italijana, 11% više nego 2019.

Jedino je u Poljskoj manji broj ispitanika ocenilo da bi trebalo ograničiti broj imigranata, 32% u odnosu na 37% prošle godine.

Rodojn je ocenio da bi na stavove o imigraciji mogla da utiče i pandemija, odnosno strah ljudi od posledica buduće imigracije na opasnosti po javno zdravlje i zdravstvene sisteme.

Izvor: Gardijan

Foto: Beta/AP